U današnjem članku donosimo novosti za sve vernike koji poštuju sve tradicije i običaje. Uskoro počinje veliki Gospojinski post, a u nastavku saznajte koja pravila i običaji bi trebali da se ispoštuju na ovaj veliki post…
Gospojinski post je post ustanovljen u čast Presvete Bogorodice i traje od 14. do 28. avgusta, a završava se velikim hrišćanskim praznikom Uspenjem Presvete Bogorodice, poznatim kao Velika Gospojina. Ovaj post je jedan od najstrožih postova u crkvenoj tradiciji, odmah nakon Vaskršnjeg posta. Počinje na dan Svetih mučenika Makaveja, a traje 14 dana, završavajući se na praznik Velike Gospojine. Ovaj period je posvećen vernicima, a poseban značaj ima za žene i majke, koje se u tom periodu podstiču na molitve i pričešće, kako bi pronašle mir i duhovno isceljenje.
- Gospojinski post je poznat po svojoj strogosti, jer vernici u ovom periodu poste na vodi, s tim da se tokom subota i nedelja dozvoljava upotreba ulja i vina. Takođe, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, vernici mogu jesti i ribu. Iako post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, njegova suština nije samo telesni post, već duhovno uzdržavanje od loših misli, želja i dela. Posto je važan alat u duhovnoj borbi, smatra se da pravi post podrazumeva i duhovno pročišćenje, uzdržavanje od strasti i razvijanje vrline. Na primer, odricanje od gordosti, koja se smatra korenom svih zala, jedno je od ključnih značenja ovog posta.
Prvi put se spominje Gospojinski post u spisima Teodora Studita 826. godine, dok je zvanično utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine, u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina. Ovaj post se smatra prilikom da vernici prodube svoju veru i povežu se sa duhovnim životom, kroz molitvu, pokajanje i post. Iako telesni post igra važnu ulogu, crkva uči da je pravi post onaj duhovni, koji se postiže smirenjem, uzdržavanjem od grešnih misli i dela, i očistiti dušu od negativnih strasti.
- Sveti Jovan Zlatousti je govorio o tome da pravi post ne znači samo uzdržavanje od hrane, već i od loših dela i misli. On ističe da post treba da uključuje celo telo i sve njegove članove. Ruke, na primer, treba da poste tako što će se uzdržavati od krađe i gramzivosti, a noge treba da poste tako što neće hodati putem greha. Oči treba da poste tako što neće gledati sa požudom i zavistom, a jezik treba da se uzdrži od ružnih reči i ogovaranja. Ovo znači da post treba da bude sveobuhvatan i da obuhvati sve oblasti života vernika, uključujući njihove misli, ponašanje i interakciju sa drugima.
Prava suština posta nije samo u uzdržavanju od hrane, već u duhovnom naporu da se postigne unutrašnji mir i smirenje, te da se stvori prostor za dublje povezivanje sa Bogom. Post je prilika za oslobađanje od loših navika i grešnih sklonosti, kao i za postizanje unutrašnje ravnoteže i spokoja. Veruje se da je poseban značaj ovog posta za žene i majke, jer ih podstiče da se posvete molitvi, duhovnoj obnovi i pričešću na praznik Velike Gospojine. Veruje se da kroz ovaj post, majke mogu pronaći duhovnu snagu, mir i radost, što im pomaže da se oslobode briga i problema, a istovremeno zatraže blagoslov i zaštitu za svoju decu.
Na kraju Gospojinskog posta, vernici tradicionalno uzimaju Sveto Pričešće na praznik Velike Gospojine. Pričešće je duhovni vrhunac posta, jer predstavlja priliku za duhovnu obnovu i očišćenje, te za duhovno spasenje tela i duše. Ovaj trenutak je posebno važan za sve vernike koji su postili, jer im omogućava da završe post sa potpunim duhovnim isceljenjem i pomirenjem s Bogom. Ovaj post je način da vernici osnaže svoju veru, povežu se sa Bogom i sa zajednicom, te na kraju proslave praznik Uspenja Presvete Bogorodice sa čistim srcem i dušom.
