Većina nas ne razmišlja o tome koliko male svakodnevne navike mogu da štete našem srcu. U današnjem članku za Vas smo spremili par saveta kada je u pitanju očuvanje našeg zdravlja kroz svakodnevne navike. U nastavku saznajte koje bi stvari trebali izmeniti za duži i zdraviji život…
Bolesti srca su glavni uzrok smrti u Srbiji, a svake godine više od 50.000 ljudi izgubi život zbog srčanih oboljenja. Sa posledicama post-covid sindroma, broj smrtnih slučajeva mogao bi se još povećati. Slična situacija zabeležena je i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde na svakih 40 sekundi barem jedna osoba doživi srčani udar, dok svake minute najmanje jedna osoba umre od srčanih bolesti. S obzirom na učestalost ovih oboljenja, stručnjaci upozoravaju na značaj prevencije i promene životnih navika.
- Jedan od ključnih faktora koji može značajno smanjiti rizik od srčanih oboljenja je unos soli. U istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji dokazano je da smanjenje količine soli koju svakodnevno unosimo u organizam može smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara za 20%. Ovaj podatak ukazuje na to da bi smanjenje unosa soli moglo imati dugoročne koristi za zdravlje, naročito u prevenciji ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
Istraživanje je pokazalo da ljudi koji ne dodaju so u obroke imaju čak 18% manju verovatnoću da razviju atrijalnu fibrilaciju, stanje koje karakteriše nepravilni i ubrzani rad srca. Ovo stanje može izazvati ozbiljne probleme poput otežanog disanja, vrtoglavice i umora. U Velikoj Britaniji broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom porastao je za čak 50% i sada iznosi oko milion i po obolelih.
- Dr Jun Jung Park, stručnjak iz Nacionalne univerzitetske bolnice u Južnoj Koreji, smatra da je smanjen unos soli direktno povezan sa nižim rizikom od atrijalne fibrilacije. Njegovo istraživanje koristi podatke britanske Biobanke, analizirajući podatke više od 500.000 ljudi u periodu od 2006. do 2010. godine. Osobe koje su već imale srčane probleme, kao što su atrijalna fibrilacija, srčani zastoj ili moždani udar, bile su isključene iz ove studije.
Ispitanici su odgovarali na pitanja o učestalosti dodavanja soli u hranu, sa odgovorima koji su se kretali od „nikad“ do „uvek“. Istraživači su pratili zdravlje učesnika tokom 11 godina. Osobe koje nisu koristile so uopšte imale su 18% manju verovatnoću da obole od atrijalne fibrilacije, dok su oni koji su ponekad koristili so imali 15% manji rizik. Ova otkrića pružaju jasnu sliku o tome kako čak i male promene u ishrani mogu značajno uticati na naše zdravlje.
- Ova studija daje ključne informacije za sve one koji žele da unaprede zdravlje svog srca. Preporuka je da se smanji unos soli kako bi se smanjio rizik od srčanih bolesti, a takođe i od drugih ozbiljnih stanja poput moždanog udara. Mnogi ljudi nisu svesni da unos soli u velikim količinama može imati negativne efekte na njihovo zdravlje, što uključuje ne samo srčane bolesti, već i hipertenziju i druge kardiovaskularne probleme.
Smanjenje količine soli u ishrani ne zahteva velike promene u životnim navikama, već jednostavne korake poput izbegavanja dodatne soli na hranu, kao i smanjenja konzumiranja prerađene hrane koja često sadrži visok nivo natrijuma. Ove promene mogu biti ključne u prevenciji mnogih ozbiljnih bolesti koje ugrožavaju ljudski život.
U zaključku, iako je zdravlje srca veoma kompleksno, smanjenje unosa soli se pokazalo kao efikasan način prevencije. Redukcija soli može smanjiti rizik od atrijalne fibrilacije, srčanih oboljenja i moždanog udara, te pomoći u održavanju dobrog zdravlja i prevenciji ozbiljnih zdravstvenih problema.
