Ubrzan puls u mirovanju može biti posledica stresa ili zdravstvenog problema, pa ga ne treba ignorisati. Važno je otkriti uzrok i potražiti savet lekara kako biste zaštitili svoje srce, a u međuvremenu Vam otkrivamo par načina kako da sami pokušate smanjiti ubrzani puls…
Kako prolazimo kroz različite faze života, naš puls se prirodno menja. Brzina otkucaja srca ne ostaje konstantna – ona se prilagođava fizičkoj aktivnosti, emocionalnom stanju i okolini. Na primer, dok trčite na traci u teretani, vaše srce može kucati i do 156 puta u minuti. S druge strane, dok sedite i ćaskate sa prijateljem u kafiću, otkucaji mogu biti mnogo niži, oko 72 u minuti.
- Otkucaji srca rastu kada je telo aktivno ili kada osećamo uzbuđenje, stres ili anksioznost, dok se smanjuju u periodima smirenosti i fizičkog mirovanja. Razumevanje kako se puls menja i kako ga kontrolisati važno je za dugoročno očuvanje zdravlja srca. Doktorka Tamana Sing, kardiolog, dala je savete kako trenutno smanjiti broj otkucaja, ali i kako se dugoročno brinuti o zdravlju srca. Ako želite da brzo smirite ubrzan puls, postoji nekoliko jednostavnih i efikasnih tehnika. Duboko disanje, meditacija i joga pomažu da odmah vratite srce u normalan ritam. Vežbe svesnosti, fokusirane na sadašnji trenutak, smanjuju anksioznost i umiruju nervni sistem.
Jedan od ključnih trenutaka kada je važno kontrolisati puls jeste nakon fizičke aktivnosti. Završna faza treninga, poznata kao hlađenje, ne bi smela da se preskače. Ovaj deo treninga pomaže da se krvni pritisak i broj otkucaja srca vrate u stanje mirovanja, a istovremeno smanjuje rizik od grčeva i povreda mišića. Provođenje nekoliko minuta u laganom istezanju i smirenom disanju može značajno doprineti oporavku srca. Vežbe disanja su među najefikasnijim metodama za trenutno smanjenje broja otkucaja. Jednostavno zatvaranje očiju i duboko disanje može biti dovoljna, ali postoje i strukturirane tehnike, poput „box“ disanja ili disanja pomoću prstiju, koje pomažu da se puls ubrzo stabilizuje.
- Progresivna mišićna relaksacija je još jedan način da smirite srce. Ova metoda podrazumeva napinjanje i opuštanje mišićnih grupa, počevši od stopala pa do glave. Na ovaj način telo se „skenira“, oslobađa napetosti i omogućava umirenje, što direktno utiče na smanjenje broja otkucaja srca. Meditacija i vežbe svesnosti posebno su korisne u stresnim situacijama, poput pripreme za važan sastanak ili javni nastup. Samo nekoliko minuta fokusiranog disanja i smirenog prisustva u trenutku može vratiti ravnotežu i usporiti srčani ritam.
Stimulacija vagusnog nerva je još jedna efikasna tehnika. Jednostavne radnje poput grgljanja, blagih kašlja ili masaže stomaka mogu aktivirati ovaj nerv, koji povezuje mozak i stomak i ima ključnu ulogu u regulaciji srca. Takve metode često se koriste kod osoba sa specifičnim srčanim stanjima, ali pre primene uvek je dobro konsultovati lekara. Kontrolisano izlaganje hladnoći može takođe pomoći. Hladan tuš ili hladna obloga na licu može pokrenuti telesni refleks opuštanja, što dovodi do smanjenja broja otkucaja. Ovo je naročito efikasno kada je puls ubrzan zbog fizičke aktivnosti.
- Topla voda ima suprotan efekat, ali takođe može smiriti srce. Kupanje ili tuširanje toplom vodom stvara osećaj relaksacije i smirenosti, što doprinosi usporavanju pulsa i smanjenju napetosti. Umerena fizička aktivnost, poput joge, tai čija ili lagane šetnje, pomaže u smanjenju aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, što direktno utiče na smirenje i normalizaciju otkucaja. Takve aktivnosti ne samo da poboljšavaju fizičko zdravlje, već i emocionalno stanje, čineći da se telo i um osećaju povezano i prisutno u trenutku.
Kada prestanete sa aktivnošću, puls prirodno opada. Povratak u normalan ritam traje – nekoliko minuta, a opšte pravilo je da broj otkucaja u prvom minutu nakon vežbanja treba da opadne za najmanje 12 otkucaja u ciljanom opsegu. Ako primetite da se puls sporo vraća u normalu ili je često povišen u stanju mirovanja, važno je konsultovati lekara, jer to može biti znak zdravstvenih problema.
Briga o srcu nije samo fizičko vežbanje i pravilna ishrana, već i uspostavljanje ravnoteže između tela i uma. Redovno praktikovanje tehnika smanjenja stresa, kontrolisanih vežbi disanja i umirujućih aktivnosti pomaže u očuvanju zdravog pulsa i doprinosi ukupnom osećaju dobrobiti. Srce je centralni organ našeg tela, i njegovo održavanje u optimalnom ritmu ključ je dugog i zdravog života.
