Šta će dete naslediti od vaše svekrve: Genetičari kažu da se ova osobina prenosi sa bake na unuke i tu pomoći nema

Mnogi roditelji se pitaju šta će njihovo dete naslediti i od koje strane porodice će povući osobine. U nastavku današnjeg članka Vam otkrivamo da naučnici ističu da postoji jedna karakteristika koja se prenosi direktno sa bake na unuke i da na taj proces niko ne može da utiče…

Naši stari su često govorili da kada žena stupi u brak, ona se ne udaje samo za muža već i za njegovu porodicu. Ta izreka i danas ima smisla, jer čovek nikada ne dolazi “prazan”, bez svojih korena. U njegovom ponašanju, navikama i stavovima uvek se kriju obrasci koje je poneo iz kuće u kojoj je odrastao. A kada se pojavi dete, ono nosi nasledne osobine i gene ne samo od svojih roditelja, već i od njihovih roditelja – dakle i od bake i deke. To otvara pitanje: koliko unuci zapravo nasleđuju od svoje bake, posebno sa očeve strane?

• Prema rečima ruskog genetičara dr Sergeja Kiseljova, profesora u oblasti biotehnologije i molekularne genetike, unuci i bake dele značajan deo zajedničkog genetskog materijala. On tvrdi da svako dete od svoje bake nasleđuje četvrtinu gena, odnosno oko 25% svog ukupnog genetskog “koktela”. To znači da, iako dete nije identična kopija svojih roditelja ili baka i deka, geni prethodnih generacija i te kako igraju ulogu u njegovom razvoju.

Da bi objasnio ovu pojavu, Kiseljov koristi jednostavnu metaforu špila karata. Roditelji prenose svom detetu polovinu svojih gena, ali to je zapravo mešavina gena njihovih roditelja. Dakle, ono što dete dobije može biti potpuno drugačije raspodeljeno i svako dete u istoj porodici može naslediti drugačiju kombinaciju. Nije dovoljno reći da će dete ličiti na baku jer ima 25% njenih gena – način na koji će se ti geni ispoljiti zavisi od toga da li su dominantni ili recesivni, kao i od kombinacije sa genima druge strane porodice.

• Važno je i to što bake sa majčine i bake sa očeve strane ne prenose iste gene. Konkretno, X hromozomi igraju ključnu ulogu. Bake sa majčine strane prenose svoje gene i unucima i unukama u jednakoj meri, dok bake sa očeve strane X hromozome mogu preneti samo unukama. To znači da će ćerke naslediti po 50% svojih X hromozoma od oba roditelja, ali u kombinaciji sa tim genima može se odraziti i uticaj bake. Kod unuka je situacija drugačija, jer Y hromozom dolazi isključivo od oca, pa se nasleđivanje preko bake s očeve strane odvija na drugačiji način.

Genetika, međutim, nije jednostavna ni kada je reč o spoljašnjim osobinama. Postoje dominantni i recesivni geni. Na primer, ako je baka imala plave oči, a deda smeđe, dete će po pravilu naslediti smeđe oči jer je to dominantan gen. Ali recesivni gen za plave oči može ostati “uspavan” i pojaviti se kod naredne generacije – dakle kod unuka. Tada porodica iznenada otkriva da je karakteristika koju su zaboravili zapravo prisutna u genetskom nasleđu. Zbog toga nije neuobičajeno da dete liči na baku ili čak prabaku, iako se to na prvi pogled ne očekuje.

• Ovakvi primeri pokazuju da se genetika ponaša kao složena slagalica u kojoj se delovi stalno mešaju i preklapaju. Da bi se zaista saznalo kakve osobine može dete naslediti od svojih predaka, potrebna je detaljna analiza genoma oba roditelja, bake i deke. Bez takvih istraživanja, sve ostaje u domenu pretpostavki i procena.

Pored fizičkih karakteristika, geni igraju važnu ulogu i u prenosu određenih bolesti. Genetske predispozicije mogu se prenositi sa generacije na generaciju, pa čak i preskakati jednu generaciju da bi se pojavile u sledećoj. Na primer, rak dojke je bolest koja se često prenosi po ženskoj liniji. Ako baka nosi gen odgovoran za predispoziciju ove bolesti, velika je verovatnoća da će ga imati i majka, a samim tim postoji visok rizik da će ga naslediti i unuka. Statistički podaci govore da ukoliko je verovatnoća prenosa 75–80%, šanse da će unuka imati isti gen su vrlo velike. Ipak, ako se rodi dečak, ovaj gen se na njemu neće ispoljiti, ali postoji mogućnost da ga on prenese svojoj ćerki.

• Sličan princip važi i za druge nasledne bolesti. Od kardiovaskularnih problema, dijabetesa, pa do određenih oblika mentalnih oboljenja, sve to može biti zapisano u genima. Međutim, današnji nivo medicine i tehnologije omogućava rano otkrivanje i preventivne mere koje značajno smanjuju rizik od pojave tih bolesti. Genetsko testiranje, praćenje zdravstvene istorije porodice i savremeni pregledi pomažu da se na vreme reaguje i spreči ono što je ranije delovalo neizbežno.

Zato je važno razumeti da geni koje dete nasleđuje od bake nisu samo stvar fizičkog izgleda ili temperamenta. Oni nose i potencijalne rizike, ali i zaštitne faktore. Bake sa obe strane prenose različite gene, a njihova kombinacija s očevim i majčinim genima čini svakog unuka jedinstvenim. Ne postoji univerzalna formula koja može predvideti ishod, jer genetika funkcioniše poput lutrije.

Na kraju, možda je najvažnija poruka da dete nije kopija bake ili roditelja, već jedinstvena kombinacija svih prethodnih generacija. Ono nosi tragove prošlosti, ali istovremeno stvara novu budućnost. U toj složenoj mreži gena, svaka porodica može prepoznati poneki detalj – osmeh, boju očiju, gestikulaciju ili sklonost određenim interesovanjima – koji podseća na baku ili dedu. I to je upravo lepota nasledstva: nepredvidiva, jedinstvena i uvek lična priča.