Naše bake su znale kako da održe kuću besprijekorno čistom bez skupih sredstava i modernih pomagala. Njihovi jednostavni, ali genijalni trikovi prenosili su se generacijama i mnogi od njih i danas mogu da nam olakšaju proljetno čišćenje doma. Na tu temu, u nastavku Vam donosimo par popularnih trikova koje su naše bake koristile za čišći dom…
Zamišljamo li ponekad kako bi bilo divno kada bi se kućni poslovi obavili sami od sebe, kao nekim čarobnim štapićem? Sigurno da da. Ta maštanja o malom vilenjaku koji briše prašinu i ostavlja blistav sjaj iza sebe možda su simpatična, ali realnost je daleko od bajke. Sa dolaskom proleća i jačim sunčevim zracima, kuća i stanovi otkrivaju slojeve prašine koje smo tokom zime vešto skrivali. Tada na scenu stupaju stara, proverena pravila – ona koja su znale naše bake i deke.
- Naše bake možda nisu imale čarobne štapiće, ali znale su mnogo trikova koji su i danas zlata vredni. Dok je današnjim generacijama dostupna čitava paleta modernih sredstava za čišćenje, mnogi i dalje posežu za starim savetima koji su se pokazali pouzdanim. Ti mali trikovi, preneti sa kolena na koleno, često olakšavaju mukotrpne kućne poslove i pretvaraju ih u rutinu koja ne oduzima mnogo vremena. Jedna od prvih lekcija naših baka odnosi se na prozore. Oni su ogledalo svake kuće i ako su čisti, cela prostorija izgleda svetlije i prijatnije. Bake su uvek govorile da je najbolje krenuti upravo od prozora – kada prostorija dobije više svetla, i sama atmosfera čišćenja deluje lakša i veselija. Ipak, postojalo je i upozorenje: nikada ne čistiti prozore dok sunce sija direktno na stakla. Tada voda i sredstva za čišćenje ostavljaju ružne mrlje i fleke koje je kasnije teško ukloniti.
Još jedan zanimljiv trik koji su koristile dolazi iz kuhinje – običan krompir. U zimskim mesecima bake bi ga čuvale u podrumu, a kada bi proklijao ili postao premekan, nije završavao u kanti za smeće. Umesto toga, koristio se za čišćenje srebra. Viljuške, kašike i drugi komadi pribora jednostavno su se trljali sirovim krompirom ili uranjali u vodu u kojoj se kuvao krompir. Rezultat je bio sjajan pribor bez skupih preparata.
- Soda bikarbona i sirće takođe su često bili saveznici naših baka. Njihova kombinacija pokazala se kao neprocenjivo oružje protiv prljavštine. Na površine bi se prvo nanosila soda bikarbona, a zatim prelila sirćetom. Nastala penušava reakcija odlično je skidala masnoću i kamenac, a stara četkica za zube bila je savršen alat za ribanje teško dostupnih uglova. Danas, kada se mnogi trude da izbegnu jake hemikalije u kući, ovakva prirodna rešenja postaju sve popularnija.
Što se tiče mrlja na odeći, bake su imale svoje proverene trikove. Za svetle tkanine često su koristile sunčevu svetlost kao prirodni izbeljivač – dovoljno je bilo staviti mrljavu odeću na direktno sunce i ona bi postajala bleđa. Poseban savet odnosio se na krvave mrlje – njih nikada nije trebalo prati toplom vodom, jer bi se tako dodatno učvrstile. Hladna voda bila je jedini ispravan izbor. Kada bi rublje poprimilo neugodan miris plijesni, bake su u mašinu dodavale malo sirćeta nakon što bi se deterdžent isprao. Sirće je prirodni neutralizator mirisa, pa je odeća izlazila sveža i prijatna za nošenje. Isto to sirće često su koristile i kao zamenu za omekšivač, jer je omekšavalo tkaninu i uklanjalo naslage deterdženta.
- Jedan od osnovnih principa kućnog reda bio je jasan – prvo usisati, a tek onda brisati podove. Na taj način sprečava se da se prljavština razmaže i ostavi tragove. Za kamenac na slavinama ili pločicama bake su posezale za jednostavnim rešenjem: sredstvom za ispiranje posuđa, koje se pokazalo kao vrlo efikasno i u borbi protiv tvrdokornih naslaga.
Sve ove male tajne pokazuju koliko su naše bake bile domišljate. Bez obilja skupih sredstava koje danas možemo kupiti u marketima, one su se oslanjale na ono što im je bilo pri ruci. Sirće, soda bikarbona, krompir, sunčeva svetlost – sve to su bila njihova „oružja“ u održavanju doma. Njihova filozofija bila je jednostavna: čistoća ne mora da košta mnogo, a prirodna sredstva često daju bolje i dugotrajnije rezultate.
- Današnjim generacijama, koje su zatrpane ponudama na policama prodavnica, ovakvi saveti možda zvuče kao uspomena na neka davna vremena. Ali upravo u tim jednostavnim rešenjima krije se vrednost – manje hemije u kući znači zdravije okruženje za porodicu, manje troškova i ekološki prihvatljiviji pristup. Kada se setimo svojih baka i dedova, često nam na pamet padne miris sveže opranog veša, blistavi prozori ili uredno srebro koje je sijalo na prazničnom stolu. Iza tih uspomena ne stoje magija i čarobni štapići, već generacije prakse i mudrih trikova. Njihova snalažljivost i sposobnost da sa malo sredstava postignu mnogo, mogu i nama poslužiti kao inspiracija.
Zato, sledeći put kada krenete u prolećno čišćenje, setite se ovih starih saveta. Oni nisu samo tehnike za održavanje doma, već i deo porodične tradicije koja nas povezuje sa onima pre nas. Možda je upravo u tim sitnim trikovima skrivena prava čarolija – ona koja dom čini toplim, zdravim i punim svetlosti.
