Baklava – Tradicionalna poslastica koja miriše na detinjstvo

Malo je poslastica koje u sebi nose toliko bogatstva ukusa, tradicije i topline kao što je baklava. Ovaj desert, poznat širom Balkana, Bliskog Istoka i Turske, ne predstavlja samo slatki zalogaj – on je simbol okupljanja, praznika i porodičnih trenutaka. Kada se pomene baklava, u sećanjima mnogih ljudi javljaju se slike svečanih stolova, mirisa oraha i putera koji se širi kućom dok se baklava peče, i trenutak kada se prelivom – poznatim kao zaljev, šerbet ili agda – preliva još vruća, tek iz rerne izvađena poslastica.

Priprema baklave ume da deluje složeno, ali uz dobru organizaciju i pažljivo praćenje koraka, rezultat je ne samo zadovoljavajući, već i nezaboravan. Ovaj recept koji donosimo u nastavku objašnjava svaki korak detaljno, uz napomene koje će pomoći čak i onima koji se prvi put upuštaju u pravljenje ovog slatkog čuda.

Sastojci potrebni za pripremu

Da bi se napravila klasična baklava, potrebno je obezbediti sledeće namirnice:

• 500 g gotovih kora za baklavu

• 500 g oraha – preporuka je da se pola samelje, a pola sitno isecka radi bogatije teksture (može se staviti i nešto manje, zavisno od ukusa)

• 3 kašike krušnih mrvica (prezli) – one pomažu da se orasi bolje povežu i da fil bude kompaktniji

• 100 ml ulja za premazivanje kora

• 125 ml ulja i 125 g maslaca za završno prelivanje baklave

Za zaljev (šerbet, agdu):

• 800 ml vode

• 800 g šećera

• sok od pola limuna

Priprema zaljeva

Jedno od osnovnih pravila u pripremi baklave jeste da se slatki sirup uvek pravi unapred. Zašto? Zato što se baklava preliva hladnim zaljevom odmah nakon što izađe iz rerne, dok je još vrela. Ova razlika u temperaturi obezbeđuje da se sirup brzo upije i ravnomerno rasporedi po svim slojevima.

Postupak kuvanja zaljeva:

1. U šerpu sipati vodu i šećer.

2. Kuvati smešu oko 20 minuta na umerenoj temperaturi, povremeno mešajući.

3. Pred sam kraj kuvanja dodati sok od pola limuna, koji će sprečiti da se šećer kristališe i dati blagu svežinu sirupu.

4. Skloniti sa šporeta i ostaviti da se u potpunosti ohladi.

Dok zaljev miruje i hladi se, vreme je da se posvetimo pripremi same baklave.

Priprema baklave

Priprema tepsije i kora

Prvi korak je da se izabere odgovarajuća tepsija – u ovom receptu korišćena je tepsija dimenzija 20×30 cm. Dno i ivice tepsije potrebno je premazati uljem, kako se kore ne bi lepile.

Kore koje imamo treba iseći na veličinu tepsije. Ako su kore veće, mogu se jednostavno prepoloviti, što je često i praktično rešenje.

Fil od oraha

Poseban šmek ovom receptu daje kombinacija mljevenih i sjeckanih oraha. Kada se pomešaju sa prezlom, dobija se tekstura koja je istovremeno sočna i hrskava. Prezla služi kao vezivo, ali i kao „upijač“ viška masnoće i zaljeva.

Slaganje kora i fila

Redosled slaganja je ključan:

1. Položiti 3 kore, svaku premazati uljem pomoću četkice.

2. Na četvrtu koru posuti mešavinu oraha i prezle (oko 3–4 kašike).

3. Peta kora se ponovo premazuje uljem.

4. Ovaj proces se nastavlja sve dok se ne potroše svi sastojci:

   • *jedna kora – ulje,

   • sledeća kora – orasi sa prezlom.*

Na samom kraju, kada se završi slaganje, stavlja se 3 kore premazane uljem, kao i na početku.

Važna napomena: ostaviti jednu koru sa strane. Ona će poslužiti kao zaštitna kora koja se stavlja odozgo pre pečenja, da bi baklava bila ravnomerno zapečena i da gornji sloj ne bi izgoreo.

Sečenje baklave

Pre pečenja, baklava se obavezno seče – najčešće dijagonalno, tako da se dobiju rombi. To ne samo da doprinosi estetici, već i olakšava kasnije posluživanje, a što je još važnije – omogućava da se zaljev ravnomerno upije u svaki komad.

Dodavanje putera i ulja

Pre nego što ide u rernu, potrebno je zagrejanih 125 ml ulja i 125 g maslaca preliti preko isečene baklave. Ovo daje neodoljivu aromu i doprinosi hrskavosti.

Pečenje baklave

Proces pečenja baklave nije jednoličan – zahteva promenu temperature tokom pečenja, što osigurava da baklava bude hrskava spolja, a sočna unutra.

1. Rernu zagrejati na 220°C.

2. Prvih 10 minuta peći na toj temperaturi.

3. Zatim smanjiti na 180°C i peći narednih 30 minuta.

4. Na samom kraju pojačati na 200°C i peći još 10 minuta da bi gornji sloj dobio lepu, zlatno-smeđu boju.

Nakon pečenja, uklanja se gornja zaštitna kora (ona koja je služila da se spriječi paljenje), i dok je baklava još vruća, preliva se ohlađenim zaljevom.

Završni koraci i posluživanje

Kada se baklava prelije sirupom, preporučuje se da se na kratko pokrije drugom tepsijom – oko 10 minuta. Ovo sprečava da se gornji sloj podigne i omogućava da se vlaga ravnomerno rasporedi.

Baklava se zatim ostavlja da se hladi prvo na sobnoj temperaturi, a potom se može staviti u frižider. Poželjno je prekriti je aluminijskom folijom kako bi duže zadržala svežinu.

Iako baklava može dugo da stoji, istina je da obično nestane u rekordnom roku – jer retko ko može da odoli njenom ukusu.

Saveti i varijacije

Baklava je recept koji se može prilagođavati:

• Umesto oraha, mogu se koristiti bademi, lešnici ili pistaći.

• U fil se može dodati malo cimeta ili karanfilića za bogatiju aromu.

• Oni koji vole izraženiju slatkoću mogu povećati količinu šećera u zaljevu, dok oni koji žele laganiju varijantu mogu smanjiti šećer za 100–150 g.

• Postoje i moderne verzije baklave u kojima se dodaje čokolada, ali klasična, sa orasima, i dalje je najomiljenija.

Pravljenje baklave može izgledati kao dug i složen proces, ali kada se prati recept korak po korak, postaje jasno da je sve u dobroj pripremi i organizaciji. Tajna je u pravilnom pečenju i kombinaciji vrele baklave i hladnog zaljeva.

Ova poslastica nije samo desert, već deo kulture i tradicije. Ona nas podseća na praznike, porodična okupljanja i miris toplog doma. Bilo da je pravite prvi put ili deseti, baklava je uvek slatki ritual vredan truda.

Uživajte u svakom zalogaju i podelite je sa dragim ljudima – jer baklava, baš kao i radost, najbolje se deli.