Kada se govori o kolačima naših baka, uvek je prisutna posebna emocija. Ti recepti nisu samo puka uputstva kako napraviti desert, već nose priču o vremenu, ljudima i skromnim uslovima u kojima su nastajali. U ovom tekstu osvrnuću se na jedan takav tradicionalni kolač, koji je vekovima krasio trpeze i unosio miris topline u kuće.

Recept koji se prenosi sa generacije na generaciju zapravo je i mali istorijski dokument — svedoči o tome šta su ljudi nekada imali pri ruci, koje sastojke su cenili i koliko su umeća ulagali u kuhinju. Ovaj kolač nije samo poslastica; on je simbol porodične povezanosti, uspomena i ljubavi prema jednostavnim, ali vrednim stvarima.

Nastanak recepta i njegova priča

U starim beležnicama naših baka često se mogu pronaći recepti zapisani rukom, sa ponekim gramatičkim greškama, ali sa puno srca. Ovaj kolač, kako je navedeno, potiče verovatno od časnih sestara iz jednog sela. Tada su žene najčešće razmenjivale recepte tokom poseta, crkvenih okupljanja ili zajedničkih događaja. Sve što se zapisivalo, prenosilo se s verom da će ostati u porodici i da će buduće generacije uživati u tim ukusima.

Ono što ovaj recept čini posebnim jeste njegova jednostavnost. Kolač je napravljen od osnovnih sastojaka koji su se i tada nalazili u gotovo svakoj kuhinji: jaja, šećer, orasi, mleko i malo kafe. Bez egzotičnih dodataka, bez skupocenih aroma — a opet ukusan, pun i raskošan u svojoj jednostavnosti.

Sastojci

Recept je podeljen u dva dela: na kore i na fil.

Kore:

• 5 žumanjaka

• 20 dag šećera

• 20 dag mlevenih oraha

• 5 belanjaka (umutanih u sneg)

• 4 male oblatne (ili 2 veće koje se mogu prepoloviti)

Fil:

• 20 dag putera

• 15 dag šećera u prahu

• 2 žumanjka

• 2 dl mleka

• 2–3 kašike skuvane kafe

• 2 kašike brašna

• mleveni orasi za posipanje

Na prvi pogled, ovo je tipična kombinacija sastojaka iz starinskih kolača. Orasi su odvajkada bili ključni element poslastica na Balkanu, dok je kafa unosila dašak topline i prepoznatljiv miris. Kombinacija oraha i kafe zapravo daje ovom kolaču poseban karakter — ne previše sladak, već uravnotežen i pun.

Proces pripreme

Izrada kora

Kao što je opisano, postupak počinje time da se žumanjci i šećer penušavo izrade na pari. To je zanimljiv detalj, jer pečenje na pari zahteva strpljenje i pažnju. Traje oko 15 minuta i rezultat je gust, kremast osnov koji kasnije nosi ceo kolač.

U međuvremenu se belanca mute u čvrst sneg, dok se orasi samelju. Ključ je u tome da se smesa od žumanjaka polako obogaćuje naizmeničnim dodavanjem oraha i belanaca. Na taj način kora postaje lagana, a opet bogata.

Smesa se potom nanosi na oblatne — što je takođe karakteristična odlika starinskih recepata. Umesto da se koriste skupe podloge, oblatne su predstavljale praktičan način da se dobiju ravne i čvrste kore. Pečenje se obavlja na blagoj temperaturi, oko 150°C, u trajanju od 20 minuta. Rezultat su hrskave, a opet mekane kore koje upijaju fil.

Priprema fila

Fil je poseban deo ovog recepta, jer kombinuje klasičan puter krem sa onim što podseća na puding. Najpre se umute puter i šećer u prahu, a zatim dodaju žumanca. To daje osnovu kremastog i bogatog ukusa.

Zatim sledi deo koji zahteva veštinu: kuvanje mleka sa brašnom i kafom. Potrebno je odvojiti deo mleka, umutiti brašno i kafu kako bi se izbegle grudvice, a zatim tu smesu ukuvati u preostalo mleko. Rezultat podseća na puding, koji baka u receptu opisuje kao „cicvaru“.

Ovaj termin izaziva osmeh jer se danas retko koristi u kontekstu slatkiša. Cicvara je tradicionalno slano jelo od brašna i mleka, pa se ovde očigledno misli na kremastu masu koju treba dobro skuvati. Kada se sve sjedini, fil postaje čvrst, bogat i savršen za mazanje.

Posebnosti recepta

U originalnom tekstu vidimo i neke male anegdote: na primer, autor priznaje da nije znao šta znači „cicvara“, pa je potražio objašnjenje od majke. Upravo takvi detalji daju život receptu — pokazuju kako kulinarsko nasleđe nije samo hrana, već i priča, sećanje, veza između generacija.

Takođe, način na koji su tada žene beležile recepte pokazuje i duh vremena: mere su u „dekagramima“, izrazi su jednostavni, a često se podrazumeva da kuvarica već ima iskustva. Nije bilo preciznih merača ni digitalnih vaga, već se sve radilo „od oka“ i uz osećaj.

Zašto je ovaj kolač poseban?

Može se reći da je kolač spoj nekoliko bitnih vrednosti:

• Jednostavnost: nema skupih ili nedostupnih sastojaka.

• Tradicionalnost: koristi tipične proizvode iz domaćinstva — orasi, mleko, jaja.

• Toplina doma: recept se prenosio usmeno i pismeno, pa samim tim nosi uspomene i emocije.

• Ukusna ravnoteža: kombinacija oraha i kafe pruža savršen balans između slatkog i gorkastog.

Zato ovaj kolač nije samo desert za posebne prilike, već i podsetnik na ono što kuhinju čini srcem doma.

U vremenu kada se svet suočava sa obiljem novih recepata, trendova i modernih tehnika, vredi zastati i setiti se jednostavnih poslastica poput ove. Tradicionalni kolač sa orasima i kafom podseća nas da je suština kulinarstva u ljubavi i pažnji koju unosimo u svako jelo.

Kao što baka u originalnoj beležnici savetuje — ako kuvamo srcem i volimo ono što radimo, teško da ćemo pogrešiti. Svaka kora, svaka kašika fila, svaki miris iz rerne postaje tada više od običnog sastojka; postaje deo priče koju delimo sa porodicom i prijateljima.

Zato, sledeći put kada budete pravili kolač, ne razmišljajte samo o receptu, već i o tome koju poruku nosi. Jer, u jednostavnom spoju oraha, kafe i ljubavi krije se tajna savršenstva.