Kupila je običan obrok, očekivala par minuta mira – a dobila iskustvo koje je zaledilo krv u žilama. Ono što je pronašla nakon nekoliko zalogaja pokrenulo je lavinu pitanja o bezbednosti hrane koju svakodnevno jedemo. Da li smo zaista zaštićeni kao potrošači?
- Običan odlazak po brz obrok često se ne doživljava kao nešto što nosi rizik. Ljudi ulaze u pekare gotovo automatski, oslanjajući se na rutinu i poverenje da je ono što kupuju bezbedno. Upravo zbog toga, neprijatna iznenađenja u hrani posebno pogađaju – jer dolaze onda kada se najmanje očekuju. Ova priča govori o jednom takvom iskustvu koje je trebalo da bude kratka pauza, a pretvorilo se u šok koji je otvorio ozbiljna pitanja o odgovornosti i sigurnosti potrošača.
Većina ljudi bar jednom u životu naiđe na nešto nepoželjno u hrani. Dlačica, komadić papira ili neki drugi sitan propust uglavnom izazovu gađenje i kratkotrajnu nelagodu. Takve situacije se često pripisuju nemaru ili slučajnoj grešci i retko ostavljaju dublje posledice. Međutim, postoje trenuci kada se granica slučajnosti prelazi i kada nelagodnost prerasta u strah.
- Upravo to se dogodilo mladoj devojci koja je želela jednostavan obrok bez komplikacija. Kupila je pirošku u poznatom lancu pekara u Zemunu, očekujući toplu užinu i nekoliko minuta odmora. Sve je delovalo uobičajeno dok, nakon nekoliko zalogaja, nije osetila nešto tvrdo i oštro pod zubima. Prva pomisao bila je bezazlena – možda zagoreli deo testa ili tvrđi komadić nadeva. Ipak, ono što je izvadila iz usta nije ostavljalo prostor za racionalizaciju.
U pirošci se nalazio ekser.
Trenutak neverice brzo je zamenio talas straha. Pomisao na to šta bi se dogodilo da je zalogaj bio veći, ili da je isto pecivo završilo u rukama deteta, bila je uznemirujuća. Posledice su mogle biti ozbiljne – od povreda usne duplje i zuba do mnogo težih ishoda. Vođena potrebom da razume kako je do ovoga došlo, devojka se odmah vratila u pekaru.
- Nije došla sa namerom da pravi scenu ili traži sukob. Njena reakcija bila je smirena i jasna – želela je objašnjenje. Želela je da neko preuzme odgovornost i pokaže da je svestan ozbiljnosti situacije. Umesto toga, naišla je na odgovor koji je dodatno produbio razočaranje. Prema njenim rečima, radnica u pekari kratko je rekla da to „nije do njih“. Bez dodatnih pitanja, bez zapisnika i bez iskrenog izvinjenja. Vraćen joj je iznos od 180 dinara, koliko je platila pirošku, i time je razgovor završen.
Novac je vraćen, ali osećaj nesigurnosti nije nestao.
Svoje iskustvo kasnije je podelila na društvenim mrežama, naglašavajući da razume da se greške mogu dogoditi, ali da ovakvi propusti nisu prihvatljivi. Njena poruka nije bila usmerena ka prozivanju pojedinaca ili stvaranju senzacije, već ka ukazivanju na problem koji se često zanemaruje. Kada se u hrani pojavi predmet koji može da izazove ozbiljne povrede, to više nije sitna greška, već potencijalna opasnost po zdravlje.
- Reakcije javnosti pokazale su da ovaj slučaj nije usamljen. Mnogi su se javili sa sličnim pričama, deleći iskustva koja svedoče o tome da se neprijatnosti u vezi sa hranom često „rešavaju“ povraćajem novca. Kao da se time briše činjenica da je neko mogao da bude povređen. Bezbednost, međutim, nije pitanje cene proizvoda, već odgovornosti onih koji ga proizvode i prodaju.
Posebno zabrinjava odsustvo ozbiljnije reakcije. Nema interne provere, nema evidentiranja incidenta, nema obaveštavanja nadležnih institucija. Samo kratko ograđivanje i prebacivanje krivice. Upravo tu se gubi poverenje – jer ako niko ne preuzme odgovornost, isti scenario može da se ponovi bilo kome, bilo kada.
Devojka je jasno poručila da joj nije cilj da širi paniku, već da podseti koliko je važno da se ovakve situacije shvate ozbiljno. Jedan ekser u pirošci možda deluje kao izolovan slučaj, ali posledice su mogle biti daleko teže. Hrana ne bi smela da bude izvor straha, već nešto što se konzumira sa poverenjem.
- U vremenu kada se često govori o pravima potrošača, ovakve priče pokazuju koliko su ta prava u praksi krhka. Ljudi često prećute, prihvate izvinjenje ili povraćaj novca i nastave dalje. Ali svaki put kada se ćuti, granica prihvatljivog se pomera. Ova priča je podsetnik da reakcija mora biti veća od vraćenog iznosa – potrebni su priznanje greške, konkretne mere i jasna poruka da je bezbednost kupaca na prvom mestu.
Jer sledeći nepozvani „sastojak“ u hrani možda neće biti samo šokantan. Može biti i opasan.
