Ateroskleroza je dugo smatrana neizbežnim delom starenja, procesom u kojem se masne naslage nakupljaju na zidovima krvnih sudova, ali danas znamo da se ovaj proces može usporiti ili čak zaustaviti pravilnim načinom života. Akademik dr Miodrag Ostojić, stručnjak za kardiologiju, objašnjava kako pravilna ishrana, fizička aktivnost i novi lekovi mogu doprineti stabilizaciji krvnih sudova i smanjenju rizika od ozbiljnih bolesti poput srčanog udara ili moždanog udara.
Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana i zdrav način života mogu znatno smanjiti rizik od ateroskleroze, čak i kod ljudi sa genetskom predispozicijom za ovu bolest. Osobe koje su podložne stvaranju plakova u krvnim sudovima trebalo bi da izbegavaju masnu hranu, leče visok nivo šećera i krvni pritisak, povećaju fizičku aktivnost i kontrolišu telesnu težinu.
Dr Ostojić naglašava da, ukoliko se ateroskleroza već razvila, ključno je stabilizovati plakove kako ne bi prsnuli, što može izazvati trombozu i ozbiljne posledice. Statini, lekovi koji se često prepisuju za snižavanje holesterola, ne smanjuju mnogo suženje krvnih sudova, ali značajno stabilizuju plakove. Oni „izvlače“ žitke naslage iz plaka, čineći ih manje podložnim pucanju. Ova stabilizacija smanjuje rizik od neželjenih događaja za čak 82%. Kada se LDL holesterol smanji ispod 1,8 milimola, krvni sudovi počinju da se šire, a plak postaje stabilniji.
Jedan od ključnih faktora u borbi protiv ateroskleroze je antioksidativna ishrana. Sok od nara, bogat antioksidansima, sprečava oksidaciju holesterola, što je prvi korak u stvaranju plakova. Iako su vitamini poput vitamina C efikasni u prirodnom obliku, oni nisu jednako delotvorni kada se uzimaju u obliku suplemenata.
Za osobe sa naslednom hiperholesterolemijom, noviji lekovi, poput PCSK9 inhibitora, nude značajno poboljšanje u snižavanju holesterola. Ovi lekovi, koji se ubrizgavaju dva puta mesečno, smanjuju nivo holesterola za 50% više nego statini i pružaju rešenje za one kod kojih ishrana i vežbanje nisu dovoljni.
Pored lekova, fizička aktivnost igra ključnu ulogu u prevenciji ateroskleroze. Redovno vežbanje ne samo da poboljšava cirkulaciju, već i sprečava formiranje krvnih ugrušaka. Dr Ostojić ističe da fizička aktivnost može biti efikasna poput uzimanja aspirina, jer pomaže u razgradnji trombova kroz aktivaciju određenih supstanci u organizmu.
Osim fizičke aktivnosti, na zdravlje krvnih sudova pozitivno utiču i smeh i muzika. Smeh dovodi do širenja krvnih sudova, smanjuje upalne procese i pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti. Studije su pokazale da slušanje prijatne muzike širi arterije, dok buka može imati suprotan efekat.
Na pitanje da li je moguće održati krvne sudove zdravim tokom starenja, dr Ostojić nudi praktičnu formulu poznatu kao “0, 3, 5, 140, 5, 3, 0”. Ova formula uključuje ključne preporuke za zdrav život: ne pušiti, hodati barem tri kilometra dnevno, imati pet obroka dnevno, održavati krvni pritisak ispod 140, ukupni holesterol ispod 5, LDL holesterol ispod 3 i izbegavati gojaznost i dijabetes.
U novijim preporukama za zdrav život, dr Ostojić pominje i koncept poli mila – ishranu bogatu namirnicama koje doprinose zdravlju krvnih sudova. Ovaj obrok uključuje crno vino, crnu čokoladu, voće, povrće, beli luk, bademe i ribu. Ova ishrana može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za čak 75%.
Dakle, ateroskleroza ne mora biti neizbežan deo starenja. Kroz pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, smeh i muziku, kao i odgovarajuće lekove, možemo značajno smanjiti rizik od ove opasne bolesti i produžiti zdrav život.
