Na društvenim mrežama možemo da vidimo mnogo neobičnih stvari, ali ovo što Vam donosimo u nastavku članka nije samo neobično već je prolaznike ostavilo u šoku i nevjerici. Neki bi rekli da je ovaj prizor korisno iskorišteno vreme, a neki bi ostali bez teksta zbog bizarnosti situacije…
U daljini, okružena spokojem prirode i valovima mora, stoji žena do pasa u vodi – ali ne zbog vreline letnjeg dana, niti zbog atraktivne fotografije za društvene mreže. Ona stoji tamo sa knjigom u rukama, posvećena čitanju, bez telefona, bez muzike, bez potrebe da dokumentuje trenutak. Samo ona i stranice koje otvara, potpuno uronjena u svet reči.
- U savremenom dobu, gde gotovo ne prolazi ni minut bez dodira ekrana, ovakav prizor deluje gotovo nestvarno. Snimak ove žene brzo je postao viralan na društvenim mrežama, izazivajući lavinu reakcija – od šaljivih komentara do ozbiljnih refleksija o načinu života danas. Neki su nagađali da je možda reč o studentkinji prava koja koristi svaki trenutak za pripremu ispita, dok su drugi u polušali isticali kako je “došao smak sveta kada neko pored mora čita knjigu umesto da se sunča ili pravi selfije”.
Ali, izvan te bujice komentara i ironije, slika ove žene postaje simbol – tiha ali snažna opomena koliko su se naši svakodnevni rituali promenili. Pre samo nekoliko decenija, ljudi su uz sebe uvek imali knjige ili novine – u parkovima, autobusima, na klupama. Danas, međutim, ređe viđamo te slike. Umesto razmene reči ili osluškivanja tišine, najčešće svedočimo pogledima uprtim u svetleće ekrane, često bez stvarne prisutnosti.
- Prema podacima Centra za društvena istraživanja Srbije, koje prenosi portal Nova.rs, čak 72% mladih u Srbiji provodi više od četiri sata dnevno na mobilnim telefonima. Istovremeno, 45% mladih ne pročita nijednu knjigu tokom cele godine. Ove brojke same po sebi nisu samo statistika – one oslikavaju duboke promene u načinu na koji živimo i doživljavamo svet oko sebe. Nameće se pitanje: da li tehnologija istiskuje čitanje kao kulturnu naviku, kao prostor za misaono i emocionalno uzdizanje?
Mobilni telefoni danas su stalni saputnici. Nosimo ih čak i u kupatilo, držimo ih pored jastuka dok spavamo, provodimo sate gledajući u njihove ekrane, bilo da smo sami ili u društvu. Kad ga slučajno zaboravimo kod kuće, osećamo se nesigurno, kao da nam nedostaje produžetak sopstvene ličnosti. I dok putujemo, ranije smo čitali novine, krišom pisali pesme ili razmišljali – sada skrolujemo bez prestanka.
- A onda se pojavi žena u moru sa knjigom. Bez obzira na to da li se priprema za ispit, beži od stvarnosti ili jednostavno uživa u miru čitanja, ona postaje podsetnik da čitanje još uvek živi. Da između korica knjige postoji svet koji nas može potpuno obuzeti, koji ne zahteva punjače ni Wi-Fi, već samo tišinu i pažnju.
RTS beleži sve veći broj inicijativa u regionu koje pokušavaju da ožive čitalačku kulturu – od razmene knjiga i književnih klubova, do postavljanja mini biblioteka na javnim mestima. U javnom prevozu Beograda i Novog Sada osvanuli su plakati sa citatima iz knjiga, s ciljem da putnici makar na trenutak skrenu pogled sa ekrana.
- Ima nešto snažno u toj jednostavnosti – žena sa knjigom u ruci izaziva pažnju ne zato što je u centru spektakla, već jer je izuzetak. Nekada je to bio svakodnevni prizor, danas je gotovo ekscentričan. U vremenu u kojem dominiraju brzina i površnost, čitanje postaje svojevrsni čin otpora, način da se pronađe smirenost i smisao.
Još jedno domaće istraživanje, koje prenosi Blic, pokazuje da iako mlađe generacije sve više konzumiraju digitalni sadržaj, sve veći broj ljudi – naročito žena između 25 i 40 godina – ponovo otkriva čar papirne knjige. Izdavači beleže rast interesovanja za laganu letnju literaturu, što svedoči da potreba za autentičnim i dubljim doživljajem nije nestala, već samo potisnuta.
- Tako žena u moru nije tek slučajna prolaznica u viralnom videu. Ona je podsetnik da male, svesne odluke mogu imati značajan uticaj. Da birajući knjigu umesto ekrana ne gubimo, već dobijamo nešto dragoceno – trenutke sabranosti, introspektive i mira. Možda neće promeniti svet, ali može promeniti pogled nekog ko je prolazio pored nje i možda, makar na tren, poželeo da se vrati čitanju.
U svetu koji od nas zahteva stalnu dostupnost, brzinu i površnu pažnju, ta tiha scena u moru šalje snažnu poruku – da je u redu zastati. U redu je ne znati šta se upravo dešava na mrežama. U redu je posvetiti se sebi. Jer upravo u toj tišini knjige, među stranicama koje mirišu na papir, možda nas čeka ona sloboda koju nijedna notifikacija ne može ponuditi.
