Da li imate problem sa visokim nivoom šećera u krvi i imate poteškoće pri njegovom regulisanju? Ako je to slučaj onda ne brinite, u nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta vezanih za tip namirnica koje ljudi sa visokim nivoom šećera u organizmu bi trebali da izbegavaju…
Za osobe koje žive sa dijabetesom tipa 2, praćenje unosa ugljenih hidrata predstavlja osnovu pravilne ishrane. Međutim, važno je naglasiti da nije presudna samo količina unetih ugljenih hidrata, već i njihov sastav, način obrade i kombinacija sa drugim nutrijentima, poput vlakana, proteina i zdravih masti. Svi ovi faktori zajedno utiču na to kako određena namirnica utiče na nivo šećera u krvi.
- Jedan od ključnih pojmova u ovoj oblasti jeste glikemijski indeks (GI), koji pokazuje koliko brzo određena hrana povećava šećer u krvi u poređenju sa čistom glukozom. Na primer, dok neke namirnice poput sportskih pića i bele testenine imaju visok GI i izazivaju brze skokove šećera, druge poput tamne čokolade, zelene salate ili kikirikija imaju nizak GI i deluju znatno blaže.
Namirnice koje sadrže belo rafinisano brašno, poput belog hleba, testenine i pirinča, predstavljaju česte izvore brzih ugljenih hidrata. U procesu rafinacije gube se vlakna, koja inače usporavaju varenje i time pomažu u održavanju stabilnog nivoa glukoze u krvi. Zato se osobama sa dijabetesom preporučuje da što češće biraju integralne žitarice – smeđi pirinač, integralni hleb i testeninu, kinoa, ječam ili heljdu. Ove opcije ne samo da sadrže više vlakana, već pružaju i duži osećaj sitosti.
- Ipak, nije nužno potpuno izbegavati rafinisane proizvode. Ukoliko se konzumiraju u malim količinama i u kombinaciji sa zdravim mastima, nemasnim proteinima i povrćem bez skroba, mogu se uklopiti u uravnotežen obrok. Ključ je u pametnom planiranju i kontroli porcija.
Zaslađeni napici, poput gaziranih sokova, voćnih napitaka i ledenog čaja, predstavljaju posebno rizičnu grupu za osobe sa dijabetesom. Oni sadrže velike količine šećera, a gotovo ni malo korisnih nutrijenata. Ne sadrže vlakna, proteine ni masti, pa se brzo vare i izazivaju nagli skok glukoze u krvi. Osim toga, ne pružaju osećaj sitosti, što može dovesti do prejedanja i pogoršanja regulacije šećera. Najbolja zamena je voda, po mogućstvu sa dodatkom kriške limuna, krastavca ili svežeg voća radi osvežavajućeg ukusa.
- Brza hrana je još jedna zamka. Iako se često ne povezuje sa šećerom, mnogi proizvodi iz restorana brze hrane sadrže iznenađujuće velike količine šećera. Na primer, jedan čizburger može imati i do 7 grama šećera, dok krompir iz friteze i industrijski sosevi dodatno povećavaju unos ugljenih hidrata. Ako je brza hrana neizbežna, treba izbegavati pržene i pohovane sastojke, a obrok upariti sa svežom salatom i izostaviti gazirana pića.
Sušeno voće, iako bogato vitaminima, mineralima i vlaknima, takođe treba konzumirati pažljivo. Proces sušenja uklanja vodu, pa mala količina sušenog voća sadrži znatno više šećera nego ista količina svežeg. Na primer, sušena kajsija u malom zalogaju može sadržati skoro istu količinu šećera kao i cela sveža voćka. Zato je važno voditi računa o porcijama i birati sušeno voće bez dodatog šećera.
- Povrće koje sadrži skrob, poput krompira, kukuruza i graška, može podići nivo šećera više nego povrće bez skroba (brokoli, tikvice, karfiol). Ipak, to ne znači da ih treba izbegavati. Ova hrana ima nutritivne vrednosti koje su važne za zdravlje. Preporuka je da se konzumiraju u umerenim količinama, u kombinaciji sa proteinima i zdravim mastima, kako bi se izbegli nagli skokovi šećera.
Biljna mleka su sve popularnija, ali i ovde treba biti oprezan. Dok obično kravlje mleko ima nizak glikemijski indeks, neka biljna mleka – posebno ona od ovsa i pirinča – mogu imati visok GI. Pirinčano mleko, na primer, ima GI od čak 86. Zato je važno čitati deklaracije i birati nezaslađene verzije, naročito one koje su obogaćene proteinima, kao što je sojino mleko.
Upravljanje dijabetesom tipa 2 ne znači odricanje od svih omiljenih namirnica, već pažljiv izbor i kombinovanje hrane. Kroz pametno planiranje, svest o glikemijskom indeksu i razumevanje sastava hrane, moguće je jesti ukusno i raznovrsno, a istovremeno održavati nivo šećera pod kontrolom. Cilj nije savršenstvo, već stabilnost i zdrav odnos prema hrani.
