U današnjem članku Vam donosimo pojednostavljen proces razmnožavanje borovnica. Uz malo pažnje, uživati će te uz slatke poslastice. U nastavku pogledajte par saveta vezanih za ovaj proces…
Razmnožavanje borovnica često izaziva zanimanje, ali i brojne nedoumice, naročito kada se pojavi zabuna između različitih vrsta sličnog naziva. Naime, postoje značajne razlike između biljaka koje se u govoru ponekad zovu „borovnice“ – od pravih plodonosnih borovnica iz roda Vaccinium, do borovice (Juniperus communis), čiji se plodovi takođe zovu „borovnice“, ali pripadaju sasvim drugom botaničkom rodu.
- Ukoliko se pitate kako razmnožiti borovnicu iz roda Vaccinium, najverovatnije mislite na plodonosne borovnice koje dajemo u ishrani – one sitne, tamnoplave koje rastu u šumama, ili krupnije američke koje se često sade u voćnjacima i okućnicama. Te dve grupe – evropska šumska borovnica i američke sorte – u mnogo čemu se razlikuju, pa tako i u načinu razmnožavanja.
Evropska šumska borovnica raste prirodno u planinskim predelima i često je teško uspešno uzgajati izvan svog prirodnog staništa. Američke borovnice, s druge strane, obuhvataju više vrsta i sorti koje se komercijalno uzgajaju, prvenstveno u SAD-u, ali postoje i pokušaji uzgoja u Evropi, uključujući i naše krajeve. Upravo te američke sorte su pogodne za razmnožavanje u kontrolisanim uslovima.
- Načini razmnožavanja borovnica zavise od vrste i sorte, kao i vaših uslova, znanja i dostupnosti opreme. Neki od najčešćih metoda uključuju:
Razmnožavanje deljenjem grma – ova metoda se koristi kod starijih i razvijenih biljaka koje imaju više izdanaka iz korena. Grm se pažljivo izvadi, podeli i zasadi na nova mesta.
- Nagrtanje – proces u kojem se izdanak biljke prekriva zemljom da bi razvio vlastiti koren. Kasnije se odvoji i zasadi kao nova biljka.
Reznicama – koristi se ili zrela reznica uz dodatak hormona za oživljavanje korena (kao što su Neokor III ili Seradex), ili zelene reznice uz tzv. mist sistem, koji stvara stalnu vlagu u obliku maglice. Oba načina zahtevaju specifične uslove: odgovarajuću temperaturu, vlažnost, redovno provetravanje i svetlost.
- Bez obzira na metod, presudni faktori za uspeh su kvalitetan supstrat, koji treba biti mešavina kiselog treseta i peska u jednakim delovima, održavanje stalne vlažnosti, briga oko higijene i znanje o potrebama same biljke. U područjima koja nisu prirodno pogodna za uzgoj borovnica – to jest, ako klima, zemljište i vlažnost nisu u skladu sa zahtevima biljke – rezultat će najverovatnije biti slab, bez obzira na trud.
S druge strane, ako vas ne zanimaju plodonosne borovnice, već razmnožavanje obične borovice (Juniperus communis), postupak je sasvim drugačiji i mnogo jednostavniji. Borovica se najčešće razmnožava iz semena, slično kao što to prirodno čini u šumama.
- Plodovi borovice sadrže semena koja se mogu izvaditi i očistiti. Nakon toga, potrebno ih je prosušiti na senovitom mestu i posejati već na jesen. Prirodni vremenski uslovi tokom zime omogućiće semenu tzv. jarovizaciju – neophodan hladan period koji priprema seme za klijanje. U proleće će seme početi da niče, a mlade biljke treba štititi od korova i redovno negovati narednih nekoliko godina dok ne ojačaju dovoljno da se presade na stalno mesto.
Na kraju, ključno je razlikovati šta se zapravo podrazumeva pod „borovnicom“. Dok je Vaccinium biljka poznata po sočnim plodovima i zahtevnom uzgoju, Juniperus je otporniji zimzeleni grm ili drvo koje se prirodno širi semenom. Oba mogu da se uspešno razmnožavaju, ali na sasvim različite načine i uz različita očekivanja.
Bez obzira na vašu opciju, razmnožavanje bilo koje od ovih biljaka zahteva strpljenje, razumevanje prirodnih procesa i spremnost na eksperimentisanje. Ali zadovoljstvo kada iz vaše ruke nikne i poraste nova biljka, svakako sve to nadoknađuje.
