Ukoliko vodite muku sa skidanjem kilaže onda je ovo pravo mesto za Vas. U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta kako da za kratak period Vaša kilaža nestane…
Nakon četrdesete, mnogi počnu primećivati da se telo više ne ponaša kao pre. Oko struka se stvara ono što se često naziva „pojas za spasavanje“, metabolizam postaje sve sporiji i nepouzdan, a vaga daje brojeve koji deluju kao da su izmišljeni. Svaka navika, čak i ona najmanja, odjednom ima veliki uticaj. Telo ne prašta više tako lako, i ono što je nekada bilo moguće ispraviti za nekoliko dana, sada zahteva mnogo više truda i discipline.
- U tom periodu života, više nije dovoljno pravdati se umorom, obavezama ili godinama. Četrdesete nisu samo broj – one su zbir svih dosadašnjih izbora. Svaka loša odluka, bilo da se radi o ishrani, spavanju ili fizičkoj aktivnosti, ostavlja trag. Organizam više ne toleriše ni sitne greške kao ranije. A proces mršavljenja? On postaje potpuno drugačiji – zahteva znanje, posvećenost i svestan pristup.
Mnogi i dalje žive u zabludi da se metabolizam prirodno usporava posle 40. godine. Istina je složenija. Metabolizam nije samo brzina sagorevanja kalorija, već složen sistem koji reaguje na naše navike, ritam života, ishranu i hormone. Većina ljudi zapravo i ne zna šta podrazumeva metabolizam – sve dok ne počnu da beleže šta i koliko jedu. Tek kada se porcije izmere, a kalorije zabeleže, počinje da se rasvetljava prava istina.
- U mladosti, telo se lakše obnavlja – proces regeneracije nadjačava razgradnju. Međutim, s godinama ta ravnoteža se menja. Razgradnja uzima primat, a obnova postaje spora i otežana. Zato nakon 40. nije dovoljno gledati samo na višak masnoće – mora se obratiti pažnja i na stanje mišića, kostiju, kože i hormona. Kada razgradnja počne da dominira, organizam ulazi u stanje postepenog propadanja koje nije odmah vidljivo, ali se vremenom jasno oseća.
Eksperimenti sa brzim dijetama, gladovanjem ili „detoks“ režimima mogu biti privlačni u mladosti, ali u srednjem dobu oni mogu naneti više štete nego koristi. Ljudi koji imaju hormonske poremećaje, hronični stres ili spor metabolizam, moraju biti pažljiviji nego ikada. Ključ je u pametnom, dugoročnom pristupu – u kojem se odluke donose na osnovu znanja, a ne trenutnog raspoloženja.
- Postoje mnoge zablude koje se provlače godinama: „Sve može po malo“, „Jedem kad mi prija“, „Mogu da se utešim hranom kad sam pod stresom“ ili „Mozgu treba šećer“. Ove misli polako, ali sigurno, pretvaraju se u obrasce koji uništavaju i telo i psihu. Na kraju, ostaje osećaj iscrpljenosti, nezadovoljstva i nemoći.
Hormoni igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Kod žena, estrogen počinje da opada već u srednjim tridesetim, a u menopauzi taj pad je nagao. Iako se telesna mast povezuje s viškom kilograma, ona ima ulogu u održavanju hormona, pa ekstremno mršavljenje može biti štetno. S druge strane, testosteron, važan za oba pola, takođe opada, naročito kod onih koji su hronično umorni ili izloženi stresu. Hormon rasta može se prirodno podstaći kroz kvalitetan san, unos proteina i fizičku aktivnost, dok ga noćno prejedanje i povišen insulin direktno blokiraju.
- Vitamin D je posebno važan jer je povezan s metabolizmom, imunitetom i raspoloženjem. Njegov nivo treba redovno proveravati. Progesteron, hormon ključan za žensko zdravlje, kada je u disbalansu, negativno utiče i na estrogen i na testosteron. Hormoni štitne žlezde takođe igraju veliku ulogu. Njihovo funkcionisanje direktno utiče na brzinu metabolizma i sposobnost organizma da troši energiju.
Gladovanje, ekstremne dijete, izbacivanje cele grupe namirnica – posebno ugljenih hidrata – mogu ozbiljno narušiti rad štitne žlezde. Sličan efekat ima i nedovoljan unos proteina, kao i nedostatak kretanja.
- Zato se kao osnova za zdravo mršavljenje u zrelijem dobu ističu sledeći principi: unos proteina svakodnevno u dovoljnim količinama, umeren unos zdravih masti, redovna fizička aktivnost (naročito vežbe snage), očuvanje optimalne telesne masti (ekstremna mršavost nije zdravlje), redovne analize hormona i vitamina, praćenje obima struka i tačno merenje unosa hrane. Takođe, važno je potpuno izbaciti tzv. „nutritivni otpad“ i dati prioritet snu – koji ima moć da regeneriše telo bolje od bilo kog suplementa.
Pametan raspored makronutrijenata podrazumeva: proteine u količini od 1.5–2 grama po kilogramu idealne težine, masti oko 1–1.5 grama, a ugljene hidrate u skladu s nivoom aktivnosti i ciljevima. Ako višak u predelu stomaka ne nestaje, uzrok je obično u tome što kalorije nisu tačno izračunate, analize nisu urađene, a plan nije dosledno sproveden.
U većini slučajeva, problem nije u hormonima, već u pristupu. A čak i ako jeste – postoje rešenja. Ključ je u odluci da se konačno prestane s izgovorima i počne s odgovornošću.
