Suzana Jovanović i dalje teško podnosi gubitak voljenog supruga. Odlazak Saše Popovića ostavio je prazninu koju vreme ne uspeva da ispuni. Uga i žaljenje se odrazilo na čitavu porodicu zbog čega su napravili neke drastične promene u svojoj svakodnevnici…
U porodičnom domu Suzane Jovanović, tišina nosi teret tuge i sećanja, dok se svakodnevica polako pokušava oblikovati bez prisustva njenog supruga, Saše Popovića. Iako je prošlo neko vreme od njegove smrti, svaka sitnica u kući – fotografije, detalji iz svakodnevnog života, predmeti koje je voleo – još uvek svedoče o njemu. Njegov duh se oseća u svakom kutku doma, a najviše u automobilima koje je toliko voleo.
- Saša Popović je bio poznat ne samo kao medijska figura i muzički producent, već i kao veliki zaljubljenik u moderne automobile. Njegova strast prema vozilima nije bila prolazna moda, već deo njegovog karaktera – uvek u koraku s vremenom, zainteresovan za tehnička dostignuća, ali i za estetski doživljaj vožnje. Njegov vozni park bio je pažljivo odabran i svedočio je o njegovom ukusu, dinamici i načinu života. Električni BMW modeli koje je posedovao predstavljali su savršen spoj luksuza i tehnologije, a sam Popović je često isticao koliko uživa u svakom detalju tih automobila.
Nakon njegove smrti, Suzana je donela odluku da proda ta dva luksuzna električna BMW-a, ukupno procenjena na oko 200.000 evra. Nije to bila odluka motivisana novcem, već emocijama. Svaki put kada bi ih pogledala, budila su se sećanja na zajedničke trenutke, na njegove reči, vožnje i entuzijazam koji je pokazivao prema svakom svom automobilu. Njena bliska prijateljica za medije je izjavila da Suzani nije lako da zadrži ta vozila, jer ona ne predstavljaju samo prevozna sredstva, već nosioci sećanja koja još uvek bole.
- Uprkos tome, Suzana nije odlučila da se u potpunosti odrekne svega što ih je vezivalo. I dalje koristi crni „mercedes džip“ i mali gradski automobil, koji su manje emocionalno obeleženi i praktičniji za svakodnevne obaveze. Ti automobili nisu direktno povezani sa Sašinom strašću prema automobilima, pa joj njihovo prisustvo u životu ne predstavlja teret, već podsećanje na stabilnost i rutinu koju pokušava sačuvati.
Kupci zainteresovani za luksuzne BMW modele već postoje, ali se prodaja mora odložiti dok se ne okonča ostavinska rasprava. Postoji i podatak da je Popović pre smrti već vratio nekoliko automobila u salone iz kojih su nabavljeni, ali ova dva su ostala kod njega do poslednjih dana, kao deo njegove svakodnevice i životnog stila.
- Suzana se, paralelno s tim, suočava sa znatno težim izazovom – emocionalnim gubitkom koji ni vreme ne može lako ublažiti. Ljudi iz njenog okruženja navode da se trudi da ostane sabrana i dostojanstvena, ali su dani ispunjeni tišinom i prazninom. Gubitak partnera s kojim je delila i život i posao ostavio je duboku prazninu, koju nije lako ispuniti. Njihov odnos bio je skladan spoj estradnog sveta i porodičnog mira, što čini njen proces tugovanja još kompleksnijim i težim.
Prodaja automobila i rešavanje ostalih imovinskih pitanja ne doživljava se kao kraj, već kao korak ka nekom novom poglavlju života. Uklanjanje fizičkih tragova ne znači brisanje uspomena. Naprotiv, to je način da se oslobodi prostor za dalje kretanje, bez gubitka onoga što je bilo dragoceno.
Uspomena na Sašu Popovića živeće daleko izvan zidova porodične kuće ili garaže. Ona će ostati u pesmama koje je stvarao, u brojnim televizijskim emisijama koje je oblikovao, u muzičarima čijim je karijerama dao vetar u leđa. Ali najviše – u životima onih koji su ga voleli, poznavali i poštovali. Za Suzanu i sve bliske njemu, Saša nije samo javna figura, već čovek koji je ostavio trag u svakom aspektu svog života, pa i nakon što ga više nema.
Na tom putu prilagođavanja novoj svakodnevnici, Suzana pokušava pronaći balans između prošlosti i budućnosti. Ne brišući tragove ljubavi i zajedničkih trenutaka, ona hrabro ide napred – s tugom u srcu, ali i sa snagom da nastavi, noseći u sebi sećanje na čoveka koji je voleo život punim plućima.
