U današnjem članku Vam donosimo jednu inspirativnu priču žene koja je iz teških životnih uslova sebi ostvarila biznis koji je društvo prepoznalo kao simbol lokalne zajednice…
Tokom manifestacije Sinjske alke, i uprkos lošem vremenu koje je uzrokovalo odgodu same utrke, jedan štand nije prestajao da privlači pažnju – onaj Marije Vučković, poznate kao Mara Uštipak. Njena nepokolebljiva energija, neodoljivi miris domaćih uštipaka i osmeh koji ne silazi s lica, ni ove godine nisu izostali. Cijena njenih sinjskih uštipaka ostala je ista kao i prethodnih sezona – dva eura. Iako se šali da „račun daje gratis“, njeni kupci znaju da su ukus i posvećenost koje pruža – neprocenjivi.
- Mara Uštipak nije samo žena koja prodaje tradicionalne fritule i uštipke – ona je postala lokalni simbol truda, hrabrosti i optimizma. Njena priča nije počela glamurozno, ali je izrasla u primer kako se iz teških životnih okolnosti može stvoriti nešto autentično i snažno.
„Tajni sastojak mojih uštipaka je ljubav“, rekla je kroz osmeh, dok joj je vetar nosio miris sveže prženih delicija. Iako je pljusak polivao Sinj i naterao mnoge da se sklone, Marijin štand je i dalje bio mesto okupljanja i druženja. „Dabogda Alka bila svaki misec! Mi Sinjani imamo što za ponuditi 360 dana, ne samo kad je ova manifestacija. Ovo je naš ponos, naša Ultra“, komentariše kroz svojevrsnu šalu i istinsku ljubav prema rodnom kraju.
- Za Mariju, uštipci nisu samo posao – oni su životna misija. Na njima je, kako kaže, podigla dvojicu sinova. Cene ne diže jer, kako objašnjava, pošten posao ne znači i momentalno bogaćenje: „Ne zarađuje se preko noći. Radim svaki dan – danas, sutra i prekosutra. Imamo tri lokacije i to traži ozbiljnost.“
Njena priča o počecima otkriva puno više od običnog gastronomskog biznisa. Pre 18 godina, nakon što je izgubila treće dete i preživela sepsu, prolazila je kroz duboku životnu krizu. „Imala sam samo grob svog sina. Bila sam u depresiji. Tada sam se setila svojih omiljenih uštipaka“, priča iskreno.
- U improvizovanoj kuhinji u garaži ispekla je 88 komada. Roditelji su bili skeptični, govorili su joj da su to „jela za siromašne“. Ali ona se nije obazirala – naplatila je pet kuna po komadu i, kako kaže, nikad slađi novac nije zaradila. Odmah sutradan opremila je garažu i nastavila. Isprva nije bilo lako – uštipci joj nisu uspijevali, ali je istrajala. Otkrila je grešku – ulje je bilo previše vrelo. Popravila je tehniku i od tada, do danas, kvalitet je ostao isti.
Mara ponosno ističe da sve što danas ima duguje svom radu i upornosti. Nema skrivanja recepata, kako je to običaj kod mnogih – rado ih deli i objašnjava da je tajna u jednostavnosti. „Potrebni su samo jaja, sol, mleko, voda, brašno i ulje. I volja. To je najvažnije – volja i ljubav.“
- Njena priča nadilazi granice Sinja i postaje inspiracija svima koji traže snagu da nastave dalje, uprkos životnim udarcima. Marija nije samo „Mara Uštipak“ – ona je simbol vrednog rada, pozitivnog duha i nepokolebljivog stava da se i od najjednostavnijih sastojaka može napraviti nešto veliko.
Danas, ljudi ne dolaze samo zbog uštipaka – dolaze da popričaju s njom, da se nasmeju, da čuju njenu životnu filozofiju. U društvu preplavljenom brigama, štand Marije Vučković nudi mnogo više od hrane. Nudi priču o veri, otpornosti i tome da se ljubav prema životu – kao i prema kuvanju – uvek isplati.
