U današnjem članku saznajte koje namirnice treba izbegavati ako imate povišen holesterol, ali i koje zdrave alternative mogu pomoći da sačuvate svoje zdravlje. U nastavku Vam otkrivamo koje su to namirnice…
Uprkos tome što se često podučavamo o važnosti očuvanja niskog nivoa holesterola, mnogima i dalje nije sasvim jasno koja hrana zapravo doprinosi zdravlju srca, a koju bi trebalo izbegavati. Ponekad je zbunjujuće i to što holesterol prisutan u namirnicama ne mora nužno direktno uticati na nivo holesterola u krvi, što dodatno komplikuje izbor prave ishrane.
- Kardiolozi, poput dr Džoela Kana iz Mičigena, ističu važnost ishrane koja pogoduje zdravlju srca, kao ključnog faktora u održavanju holesterola u poželjnim granicama. Posebno se upozorava na određene kategorije namirnica koje mogu negativno uticati na nivo masnoća u krvi. To su, pre svega, proizvodi životinjskog porekla bogati zasićenim mastima, zatim prerađena hrana i pića sa visokim udelom šećera, kao i generalno visoko prerađeni proizvodi.
Među najproblematičnijim se često nalaze popularna brza jela. Na primer, hamburgeri su klasičan primer namirnice koja kombinuje mleveno crveno meso, sir i rafinisane lepinje. Svi ovi sastojci zajedno povećavaju unos zasićenih masti, šećera i soli. Umesto njih, preporučuje se izbor nemasnih izvora proteina, poput pilećih ili ćurećih prsa bez kože, koji manje opterećuju krvne sudove.
- Slična situacija je i sa svinjetinom, naročito njenim prerađenim oblicima kao što su slanina ili šunka. Iako se u reklamama svinjsko meso ponekad predstavlja kao “zdravija” alternativa, dijetetičari upozoravaju da ono sadrži znatne količine zasićenih masti. Ti lipidi, kada se unose u većim količinama, mogu se taložiti u arterijama i povećati nivo tzv. lošeg holesterola (LDL).
Ne treba zanemariti ni industrijski prerađene proizvode, među kojima su hlebne narezke, kobasice i hot-dogovi. Osim što su bogati zasićenim mastima, često sadrže i visoke količine natrijuma, a brojna istraživanja su ih povezala i sa povećanim rizikom od malignih bolesti. Stručnjaci savetuju da se ove namirnice zamenjuju biljnim alternativama – mahunarkama, pasuljem, sočivom ili tofuom, koji ne sadrže holesterol i uz to obiluju vlaknima.
- Od grickalica, čips od krompira i slične poslastice se takođe nalaze na listi za izbegavanje. Prženi krompir, bez obzira na način pripreme, često sadrži kombinaciju loših masti i soli, a uz to ne donosi značajnu nutritivnu vrednost. Umerenije, zdravije zamene mogu biti integralni krekeri ili perece, koje imaju nižu kalorijsku vrednost i sadrže vlakna korisna za varenje.
Gazarian pića i slatki napici dodatno pogoršavaju situaciju. Bogati su šećerima, ali nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Njihova redovna konzumacija povezuje se sa povećanjem triglicerida, visokim krvnim pritiskom i višim LDL holesterolom. Umesto njih, savetuje se osveženje poput gazirane vode sa limunom ili limetom.
- Kada se govori o mlečnim proizvodima, naročito treba paziti na prerađeni sir, koji pored zasićenih masti često sadrži i dodatne trans masti, šećere i so. Ako već ne možete da se odreknete sira, bolji izbor su manje masne varijante kao što su mocarela, feta ili kozji sir – koje pored manje masti, često imaju više proteina i kalcijuma.
Slatkiši poput sladoleda i industrijskih peciva predstavljaju još jednu zamku za holesterol. Sladoled je bogat mlečnim mastima i šećerom, dok peciva često sadrže margarin i industrijske masti koje mogu uključivati i trans masti. Umerene zamene uključuju grčki jogurt sa svežim voćem ili domaći hleb od integralnog brašna sa minimalnim dodacima šećera.
- Krofne su posebno problematične jer su kombinacija šećera, rafinisanog brašna i dubokog prženja. Umesto njih, zdraviji doručak može biti tost sa avokadom, ovsene pahuljice ili puding od čija semena – sve to uz znatno više hranljivih sastojaka i manje opterećenje za organizam.
Holesterol kao supstanca ima važnu funkciju u telu, ali kada se poremeti njegova ravnoteža – naročito kada LDL poraste, a HDL opadne – dolazi do problema u kardiovaskularnom sistemu. Holesterol ne moramo unositi hranom jer ga naše telo prirodno proizvodi, stoga je ključno da pažljivo biramo namirnice koje neće dodatno opteretiti organizam.
- Važno je naglasiti da savremeni nutricionisti ne zagovaraju stroge zabrane, već preporučuju umereno uživanje u svemu, uz posebnu pažnju na veličinu porcija i učestalost konzumacije štetnih namirnica. Cilj nije potpun asketizam, već pametan i uravnotežen pristup ishrani.
Pravilna ishrana, zasnovana na svežim, nerafinisanim namirnicama biljnog porekla, uz kontrolisani unos zasićenih masti i šećera, može značajno doprineti očuvanju zdravlja srca i regulaciji holesterola. Na taj način, uz male, ali dosledne korake, svako može uticati na svoje opšte zdravstveno stanje i sprečiti ozbiljne kardiovaskularne tegobe u budućnosti.
