U današnjem članku donosimo neke od starijih vesti koje su svojevremeno potresle ceo svet. Javnost će uvek pamtiti ovu zvezdu kao jednog od najboljih pevača ikad i u tom danu, svet je ostao bez još jednog velikog umetnika čije će pesme zauvek živeti…
U julu je preko njegovih naloga na društvenim mrežama objavljeno da mora odložiti planirane koncerte u Velikoj Britaniji, Irskoj i Norveškoj. Iako razočaran, izrazio je zahvalnost publici i istakao da se iskreno radovao ponovnom susretu sa binom, naročito jer su neki od gradova u kojima je trebalo da nastupi za njega bili nova iskustva. Ipak, planovi su morali da budu prekinuti.
- Teri Rid, rođen 1949. godine u Kembridžširu, započeo je muzičku karijeru kao pevač u sastavu Piter Džej i Džejvokeri. Vrlo brzo se istakao sopstvenim talentom, što ga je odvelo u solo vode. Već sredinom šezdesetih, kao tinejdžer, bio je predgrupa Rolingstonsima, a zatim je nastupao rame uz rame sa velikanima poput Kriima, Flitvud Meka i Džetro Tula. U to vreme, London je bio centar muzičkog univerzuma, a Rid – mladić iz provincije sa izuzetnim vokalom – ubrzo je postao deo te kulturne eksplozije. Njegovo prijateljstvo sa Džimijem Hendriksom dodatno je obojilo to vreme legendarnim tonovima.
Možda je najpoznatiji po tome što je odbio poziv da bude vokal benda koji će kasnije postati Led Cepelin. Kada su Džimi Pejdž i ostatak ekipe tražili pevača, Rid je bio na vrhu liste. Ipak, odlučio je da ne prihvati ponudu, smatrajući da nije pravo vreme za takvu promenu. Umesto toga, preporučio je Roberta Planta, kao i bubnjara Džona Bonama, i time nesvesno pomogao u stvaranju jednog od najvažnijih bendova u istoriji rokenrola. Istu sudbinu imala je i ponuda Dip Perpla – i tu je rekao ne. U jednom intervjuu se našalio: “Dao sam im pola benda. Zar to nije dovoljno?”
- Kroz svoju karijeru, Teri Rid nikada nije jurio za masovnom slavom. Njegov muzički izraz uvek je bio ličan, veran sopstvenom senzibilitetu, bez kompromisa i bez potrebe da se uklopi u komercijalne kalupe. Objavio je sedam albuma, među kojima se izdvaja “Seeds of Memory” iz 1976. godine, koji se i danas smatra jednim od najautentičnijih ostvarenja britanskog roka. Iako nikada nije stekao status superzvezde, njegovo ime i danas izaziva poštovanje među poznavaocima muzike i istinskim ljubiteljima žanra.
Njegov debi album iz 1968. godine, “Bang Bang, You’re Terry Reid”, predstavio je Rida kao vokalnu silu. U narednim decenijama, posebno tokom osamdesetih, povukao se iz svetla reflektora i posvetio radu u studiju, sarađujući s umetnicima poput Dona Henlija i Marijan Fejtful. Kasniji albumi, poput “The Driver” iz 1991. i “The Other Side of the River” iz 2016, svedočili su o tome da njegova umetnička iskra nikada nije utihnula.
- U razgovoru za Classic Rock Magazine 2024. godine, Rid je sa prepoznatljivim šarmom rekao da je muziku oduvek doživljavao kao igru. Setno se prisećao dana kada je kao dečak pevao po pabovima, dodajući da je njegov otac jednom šaljivo primetio da je „jedini pevač u selu koje nema ni vodoinstalatera“.
Na vest o njegovoj smrti reagovali su mnogi iz muzičke zajednice. Džo Bonamasa ga je opisao kao jednog od najimpresivnijih glasova koje je rokenrol ikada imao, naglasivši koliko mu je Teri bio važan kao umetnik i kao osoba. Redakcija portala Glas.ba istakla je da njegova smrt ostavlja prazninu u svetu muzike koji postaje sve više ispunjen lažnom grandioznošću i digitalnim šumom. Njegov organski stil i iskrena interpretacija bili su podsetnik na to zbog čega muzika ima moć da dirne srce.
- Malo je poznato da je, uprkos zdravstvenim problemima, do kraja života želeo da se vrati na scenu. Njegov plan je bio da prošlogodišnju turneju proširi, ali ga je smrt pretekla. Ono što nije mogla da uzme jeste umetnički trag koji je ostavio iza sebe.
Preminuo je u prisustvu porodice, ostavljajući iza sebe suprugu Anet. Neće ostati upamćen po hitovima s top-lista, već po glasu koji je imao snagu da probije tišinu i dotakne dušu – i po hrabrosti da uvek izabere umetnost, a ne slavu.
- Kritičar Aleksandar Dragaš za Jutarnji list je izjavio da Rida nisu mogli da stave u kalup, niti da ga ignorišu. Bio je umetnik koji je svesno odabrao autentičnost umesto tržišne formule. Upravo zbog toga njegova vrednost ne leži u broju prodatih albuma, već u nečemu daleko trajnijem – u integritetu.
U svetu koji često nagrađuje kompromise, Teri Rid je ostao dosledan sebi. I to je, možda, njegova najveća pobeda.
