Pri današnjoj priči o Marku Nikoliću prisećamo se potresnih trenutaka iz života glumca koji je svoju bolest dostojanstveno skrivao od svih. U nastacku saznajte više o životu ove zvezde koja će dugo živeti u srcima publike…
Poslednje godine života Marka Nikolića bile su obeležene nizom ličnih i zdravstvenih izazova. Šest godina nakon njegove smrti, kolege i prijatelji i dalje ga se sećaju s posebnom toplinom. U njihovim pričama često se pominju nezaboravne večeri, zajednički trenuci iza scene, druženja u pozorištu i njegova strast prema pecanju, koja mu je bila jedan od najdražih vidova opuštanja.
- Marko Nikolić rođen je 20. oktobra 1946. godine u Kraljevu. Glumačku akademiju, tadašnju Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, završio je s velikom posvećenošću, a već 1970. godine postao član Narodnog pozorišta. Njegov talenat dolazio je do izražaja na sceni, filmskom platnu i televiziji, a publika ga je zavolela kroz uloge koje su postale deo kulturne istorije. Tokom karijere koja je trajala od 1963. do 2018. godine, učestvovao je u više od osamdeset različitih produkcija, pokrivajući širok spektar žanrova i formata.
U sećanjima je često govorio o svom detinjstvu i porodici. Odrastao je u Kraljevu, a majka Leposava, poreklom iz Sombora, trudila se da, pored brojnih obaveza, kuva tradicionalna jela. Posebno je volela da priprema vojvođanske specijalitete koji su mogli biti i predjelo i desert. Jedan od njih bio je specifičan pecivasti „bagel“ sa mekim testom i karakterističnom narandžastom bojom, koji se razlikovao od današnje turske verzije.
- Markova radoznalost nije se zadržala samo na sceni – voleo je da istražuje procese stvaranja, bilo da je reč o hrani ili potpuno drugačijim stvarima, poput izrade bicikala. U početku, dok je bio student, obroci su mu se svodili na jednostavne, gotove proizvode iz konzerve, uvek uz hleb. Kasnije, kada je počeo da zarađuje, unajmio je stan i dobio na poklon „Patinu kuvaricu“, koju mu je majka prenela, a njoj je ostala od njegovog pradede Marka, po kojem je i dobio ime. Ta kuvarica ostala je u njegovom vlasništvu do kraja života.
Recepti iz te knjige uvek su počinjali istom rečenicom – „pirjati luk na vrućem ulju“. Prateći ih, često se prisećao kako su majka i baka spremale jela. Setio se kako je, pre kuvanja, sedeo sa mahunama u krilu, čisteći ih pažljivo, ili kako je ribu koju bi ulovio prvo poklanjao prijateljima, a tek kasnije počeo sam da je priprema.
- Posebno mu je prirasla srcu riblja čorba. Iako neki tvrde da je za pravi ukus potrebno i do petnaest vrsta ribe, on je smatrao da su dve ili tri sasvim dovoljne – najčešće som, smuđ i šaran. U njegovom privatnom životu nije nedostajalo uzbuđenja. Bio je tri puta u braku i otac troje dece. Voleo je društvo i uživao u životu, ne sputavajući svoj slobodan duh.
Kada se bolest pojavila, odlučio je da to zadrži za sebe. Iako je prolazio kroz hemoterapije, često je koristio javni prevoz, ne želeći posebne privilegije niti sažaljenje. Posle dvogodišnje borbe, verovao je da je bolest pobedio. U jednom intervjuu otvoreno je govorio o svom odnosu prema bolesti i strahu, ističući da u takvim trenucima nastoji da zadrži mir.
- Nažalost, 2. januara 2019. godine Marko Nikolić je preminuo. Njegova smrt ostavila je veliku prazninu u umetničkoj zajednici. Oni koji su ga poznavali, a posebno njegova porodica, nastavili su da osećaju njegov nedostatak. Njegova ćerka, govoreći o ocu, istakla je koliko joj nedostaje njegovo prisustvo i savet u različitim životnim situacijama. Često se, kako kaže, nađe u trenucima kada bi najradije potražila njegovu podršku, svesna da ga više nema, ali i dalje osećajući njegovu tišinu kao oslonac.
Marko Nikolić ostao je upamćen kao glumac izuzetnog talenta, čovek širokih interesovanja i duboke emotivne topline. Njegov rad i životna priča i dalje inspirišu, a u sećanjima onih koji su ga voleli i poštovali, zauvek će ostati prisutan.
