Zbog naizgled obične infekcije, njen život se promenio iz korena. Kada je stigla u bolnicu, bilo je prekasno, obe noge i obe ruke već su bile crne. Lekari su morali da joj amputiraju sve udove kako bi joj spasili život, a priča ove žene danas je upozorenje milionima. U nastavku saznajte više njenoj borbi za životom…
Priča Britanke Kim Smit dramatičan je i potresan podsetnik koliko i naizgled bezazlene infekcije mogu imati razorne posledice ako se zanemare. Kim, inače zdrava i fizički aktivna žena, izgubila je obe ruke i obe noge zbog nelečene urinarne infekcije, što je iskustvo koje ju je potpuno promenilo i nateralo da javno govori kako bi upozorila druge.
- Kim je godinama imala problema sa bešikom. Učestale urinarne infekcije bile su za nju poznata pojava, pa nije odmah paničila kada je tokom jednog putovanja sa suprugom osetila bol u donjem delu leđa – simptom koji je pripisala još jednoj u nizu infekcija. Iako se osećala loše, rešila je da “izdrži” do kraja odmora, verujući da će stanje proći kao i ranije. Međutim, ubrzo su stvari počele da se pogoršavaju velikom brzinom. Jedne noći probudila se s jakim bolovima, a sledeće što zna jeste da su je lekari stavili u indukovanu komu – obična infekcija se razvila u ozbiljnu sepsu, a zatim i u septički šok.
Njeno stanje zahtevalo je hitnu medicinsku pomoć. Iako su ona i suprug zatražili pomoć početkom 2018. godine, pregled koji je obavljen nije doveo do pravovremene reakcije. Dobila je recept za antibiotike, ali lek nije bio dostupan u apoteci. Samo dan kasnije, njeni simptomi su se naglo pogoršali – imala je bolove, teško disanje i otežan govor. Telo joj je već tada bilo u opasnosti.
- Kada bakterije iz mokraćnih puteva uđu u krvotok, one mogu izazvati jaku imunološku reakciju. Organizmu tada preti niz komplikacija: krvni pritisak počinje da opada, organi ostaju bez kiseonika, dolazi do oštećenja krvnih sudova, a u plućima se razvija sindrom akutnog respiratornog distresa. Pluća se bukvalno guše tečnošću, dok mozak reaguje konfuzijom, pospanošću i gubitkom sposobnosti govora. U takvom haosu unutar tela, krv ne stiže do perifernih delova tela – šaka i stopala – što često dovodi do gangrene i potrebe za amputacijom.
Kim je u životno ugroženom stanju avionom prebačena nazad u Veliku Britaniju. Do tada su njeni ekstremiteti već pocrneli usled nedostatka kiseonika. Lekari nisu imali izbora – morali su da joj amputiraju obe ruke do zgloba i obe noge iznad kolena kako bi joj spasili život.
- Oporavak je bio dug, bolan i psihički izuzetno zahtevan. Ali Kim je preživela, i danas smatra da je to što je ostala živa pravo čudo. Odlučila je da podeli svoju priču sa svetom jer veruje da time može nekome spasiti život. Njena poruka je jasna – nikada ne treba ignorisati simptome, ma koliko se činili blagima. Čim se pojave znaci infekcije, potrebno je reagovati i potražiti lekarsku pomoć.
Sepsa je tihi ubica koji svake godine pošalje u bolnicu više od milion ljudi – više nego što ih zadesi srčani ili moždani udar. Među hospitalizovanima, procenjuje se da između 8 i 25 odsto ne preživi. Najugroženiji su hronični bolesnici, osobe sa oslabljenim imunitetom, stariji ljudi i novorođenčad, ali opasnost preti svima.
- Urinarne infekcije same po sebi nisu retkost. Više od 200 miliona žena svake godine dobije UTI, a većina se uspešno leči antibioticima. Ipak, kada se ne leče, bakterije mogu dospeti do bubrega i dalje u krv, gde postaju smrtonosne. Rani simptomi kao što su peckanje pri mokrenju, učestalo i bolno mokrenje, mutan ili krvav urin, bol u donjem delu leđa – ne treba ih ignorisati. Ako se pojave i povišena temperatura, mučnina, drhtavica, konfuzija ili ubrzano disanje, to može značiti da je infekcija već zahvatila veći deo organizma.
Kako bi se smanjio rizik, savetuje se da se pije dovoljno tečnosti kako bi se bakterije izbacile iz organizma. Mokrenje odmah nakon seksualnog odnosa, pravilna higijena – brisanje od napred ka nazad, kao i izbegavanje zadržavanja mokraće, takođe su preporučene preventivne mere. Kod žena koje imaju česte infekcije, važno je da sa lekarom razgovaraju o preventivnim terapijama koje uključuju niske doze antibiotika, D-manozu, probiotike ili čak hormonsku terapiju u postmenopauzi – ali isključivo uz stručni nadzor.
- Najvažnije je da se terapija antibioticima ne prekida pre vremena, čak i kada simptomi nestanu. Infekcija se mora u potpunosti eliminisati kako ne bi došlo do širenja.
Kim Smit danas vodi drugačiji život. Iako bez udova, svakodnevno svedoči o važnosti brige o sopstvenom zdravlju. Njen glas je postao glas upozorenja i nade. „Mislila sam da se to meni ne može desiti. Bila sam zdrava, u formi i vodila normalan život. A desilo se. Ne čekajte. Ako osećate da nešto nije u redu, budite uporni. Tražite pomoć“, poručuje ona svima.
