Postoji jednostavan razlog zbog kojeg neki ljudi žive duže i zdravije, a drugi ne. Doktorica Svetlana otkriva koji su to razlozi u nastavku teksta.
- Istraživanja pokazuju da dugovečnost u velikoj meri zavisi od majke, jer od nje nasleđujemo mitohondrije – male energetske fabrike u ćelijama koje snabdevaju telo energijom i utiču na to koliko ćemo dugo i zdravo živeti. Ipak, genetika je samo deo priče – stručnjaci naglašavaju da na životni vek jednako utiču ishrana, kvalitet sna i svakodnevne navike.
Profesor dr Svetlana Stanišić objašnjava da genetika može imati dramatičan uticaj, kao što je slučaj kod sindroma progerije, kada ljudi stare znatno brže od proseka. Ipak, ona naglašava da svakodnevni izbori igraju ključnu ulogu i da stil života može značajno produžiti ili skratiti životni vek. Jedno od nedavnih istraživanja privuklo je pažnju javnosti tvrdnjom da “samo gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, a jedno gazirano piće za deset minuta”. Iako senzacionalno, dr Stanišić ističe da se ovakvi rezultati ne mogu uzeti bukvalno – umerenost i ukupna ravnoteža u ishrani daleko su važniji od pojedinačnih namirnica.
- Osim genetike i hrane, postoje i drugi faktori koji mogu produžiti život i poboljšati zdravlje. Pozitivni stresovi, poput odlaska u saunu ili kupanja u ledenoj vodi, podstiču lučenje proteina koji obnavljaju ćelije i podmlađuju organizam. Povremeni post, poput intermitentnog posta, jača odbrambene sposobnosti organizma i podstiče regeneraciju. Dok kratkotrajni izazovi imaju pozitivan efekat, hronični stres je uvek štetan.
Što se tiče ishrane, postoje namirnice koje su posebno korisne za zdravlje i dugovečnost. Kurkuma i šafran ističu se zbog antioksidativnog dejstva, voće i povrće obogaćeno prirodnim zaštitnim materijama pomaže u borbi protiv oksidativnog stresa, dok crno vino sa resveratrolom, maslinovo ulje, orašasti plodovi i masna riba poput lososa doprinose zdravlju srca i usporavaju starenje. Omega-3 masne kiseline i vitamin E prisutni u ovim namirnicama dodatno podržavaju funkciju ćelija i smanjuju upalne procese.
Ipak, dr Stanišić upozorava da umerenost mora biti pravilo. Tanini iz bobičastog voća, iako korisni u manjim količinama, u prevelikim dozama mogu imati suprotan efekat. Isto važi i za druge zdrave sastojke – preterivanje može dovesti do neželjenih posledica. Zato je važno osloniti se na raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, izbegavajući krajnosti i fokusirajući se na celokupni stil života.
- Jedna od zajedničkih osobina dugovečnih osoba je vitka građa. Manji unos kalorija i povremeni post smanjuju opterećenje na organizam i podstiču prirodne procese obnavljanja ćelija. Većina dugovečnih ljudi spontano praktikuje umerenost u jelu i vodi aktivan, ali ne iscrpljujući život. Aktivnosti poput šetnje, laganih vežbi ili hobija koji smanjuju stres često su deo njihove svakodnevnice.
Kada se sagledaju svi faktori, jasno je da dugovečnost nije isključivo vezana za genetiku. Način života, pravilna ishrana, umerenost, povremeni mini-stresovi i briga o mentalnom i fizičkom zdravlju čine osnovu za kvalitetan i dug život. Poruka stručnjaka je jasna: nasleđe jeste važno, ali naši svakodnevni izbori oblikuju koliko dugo i zdravo ćemo živeti.
- Dugovečnost, dakle, nije samo pitanje broja godina, već i umetnost umerenosti i pametnog življenja. Svakodnevni mali izbori – od hrane i aktivnosti do upravljanja stresom – mogu imati ogroman uticaj na naše zdravlje i životni vek. Prava snaga leži u balansu između genetike i životnih navika, a oni koji pažljivo biraju svoj način života mogu značajno uticati na kvalitet i trajanje svog života.
U konačnici, nauka nam poručuje da nismo pasivni posmatrači svog života. Nasleđe daje okvir, ali naš izbor definiše unutrašnju snagu i dugovečnost. Briga o sebi, umerenost u svemu što radimo i pažljivo upravljanje svakodnevnim izazovima ključni su koraci ka dugom, zdravom i ispunjenom životu.
