Islam, što znači “pokornost”, predstavlja drugu najveću monoteističku religiju na svijetu, sa više od 1,5 milijardi vernika, a taj broj neprestano raste. Razumevanje islama, njegovih verovanja i prakse, može pomoći u boljem sagledavanju muslimanskog sveta. Ova religija ima duboku tradiciju, bogatu istoriju i jasna pravila koja njeni sledbenici slede.
1. Poreklo i nastanak islama
Islam se razvio početkom 7. veka u Saudijskoj Arabiji, u kulturi koja je do tada bila pretežno mnogobožačka. Osnivač islama, prorok Muhamed, dobio je, prema islamskom verovanju, direktnu objavu od Boga (Alaha) preko anđela Gabrijela. Te reči, koje su beležene tokom oko dve decenije, kasnije su sastavljene u svetu knjigu islama, Kur’an. Kur’an se smatra doslovnim Alahovim rečima i zbog toga se veruje da ga je neophodno čitati i učiti na arapskom, jer se svaki prevod može smatrati iskrivljenim.
Muhamed je svoju misiju započeo u Mekki, ali je zbog protivljenja bio primoran da se preseli u Medinu. Nakon tog preseljenja, islam se širio izuzetnom brzinom, a do Muhamedove smrti većina arapskog poluostrva je prešla u ovu novu veru.
2. Alah, proroci i Muhamed
U Kur’anu se poimence spominje 25 proroka, među kojima su i Isus i Muhamed, ali mnogi muslimani veruju da je tokom istorije bilo znatno više proroka – neki govore o čak 120.000. Prema islamskom učenju, muslimani su postojali oduvek, jer je Alah stvorio svet kao muslimanski, tj. da mu služi i ispunjava njegovu svrhu. Muhamed, kao poslednji prorok, donosi najvažniju i konačnu objavu. Zbog toga se njegova reč smatra nadređenom rečima svih prethodnih proroka.
Muslimani veruju da su raniji verski tekstovi, uključujući i Bibliju, izmenjeni ili korumpirani, dok je Kur’an sačuvan u svojoj izvornosti. Neki primeri ove “korupcije” uključuju tvrdnje u Bibliji da je Isus Božji Sin ili da je Alah trojstven. U Kur’anu se, između ostalog, tvrdi da Isus nije umro na krstu, već da je na njegovo mesto stavljen Juda.
U islamu nema koncepta “žrtve za grehe”, jer muslimani veruju da nisu rođeni s grehom. Umesto toga, muslimani moraju da čine dobra dela kako bi zaslužili ulazak u raj, ali nema garancije spasenja, čak ni za najpobožnije vernike. Na Sudnji dan, Alah će odlučiti o njihovoj sudbini, a njegova milost je nešto što se može, ali i ne mora dobiti.
3. Svete knjige – Kur’an i hadisi
Kur’an je sveta knjiga islama i predstavlja Alahovu reč objavljenu Muhamedu. U Kur’anu se nalaze islamska učenja, obredi, ali i priče o prorocima. Zanimljivo je da se Muhamed po imenu spominje samo četiri puta, dok su Isus i Mojsije mnogo češće pominjani. Muslimani od malih nogu uče da pamte Kur’an na arapskom jeziku, a memorisanje reči se smatra važnijim od njihovog razumevanja.
Pored Kur’ana, značajni su i hadisi – zapisi o rečima i delima proroka Muhameda, koje su njegovi sledbenici prvo prenosili usmeno, a zatim ih zapisali. Hadisi sadrže priče koje dodatno objašnjavaju Kur’an i život proroka, iako neki od njih prikazuju Muhameda u manje pozitivnom svetlu.
4. Pet stubova islama
Muslimani se pridržavaju pet osnovnih principa, poznatih kao pet stubova islama:
- Šeheda: Verovanje i javna deklaracija da je Alah jedini bog, a Muhamed njegov prorok.
- Salat: Obavezne molitve koje se obavljaju pet puta dnevno, u tačno određenim vremenskim intervalima, s licem okrenutim prema Mekki.
- Zekat: Davanje milostinje siromašnima, jer se u islamu gleda s prezirom na prosjačenje.
- Saum: Post tokom meseca Ramazana, koji podseća na vreme kada je Muhamed primio prve objave.
- Hadž: Hodočašće u Meku, koje svaki musliman treba da obavi bar jednom u životu, ako je to u mogućnosti.
5. Razlike između sunita i šiita
Dve najveće grane islama su suniti i šiti. Suniti čine oko 85% muslimanske populacije. Glavna razlika između njih je u pitanju nasledstva Muhamedove pozicije. Suniti veruju da Muhamed nije imenovao naslednika, dok šiti smatraju da je njegov zet Ali bio njegov zakoniti naslednik. Šiti takođe veruju da vođe moraju dolaziti iz Muhamedove porodice, dok suniti smatraju da vođa može biti politički, ali ne i verski posrednik.
Obe grupe, međutim, veruju u povratak “skrivenog imama”, koji će doneti mir svetu.
Zaključak
Razumevanje islama pruža dublji uvid u verovanja muslimana i način na koji se oni odnose prema svetu. Islam je religija s bogatom istorijom i tradicijom, a muslimani širom sveta slede pravila i smernice koje su im ostavili proroci, s nadom u večni mir i milost na Sudnji dan.
