Koliko god da je lavanda otporna, nisu svi predeli gostoljubivi za njen rast. Neki krajevi jednostavno ne mogu da joj ponude ono što traži, ni klimu, ni zemlju, ni svetlost. Upravo takva mesta donosimo u nastavku…
Lavanda, poznata po svom prijatnom mirisu i dekorativnosti, često se smatra nezahtjevnom biljkom, ali istina je da ima vrlo specifične potrebe koje moraju biti ispunjene da bi napredovala. Iako deluje kao biljka koja uspeva gotovo svuda, postoje određena mesta i uslovi u kojima ona nikako ne može da opstane. Ako želite da lavanda u vašoj bašti bude zdrava, bujna i dugovečna, važno je da izbegnete neke česte greške koje mnogi nesvesno prave prilikom sadnje.
- Prvi i možda najčešći problem nastaje kada se lavanda posadi u senovitim delovima vrta. Ova biljka je izuzetno zavisna od sunčeve svetlosti. Potrebno joj je barem šest sati direktnog sunca dnevno kako bi mogla normalno da raste i cveta. Bez dovoljne količine svetlosti, lavanda počinje da se izdužuje, gubi oblik, slabije cveta, a vremenom postaje ranjiva na bolesti. Senovite pozicije je zato najbolje rezervisati za biljke koje bolje podnose slabiju svetlost.
Druga česta greška je sadnja lavande na mestima gde nema dovoljno vazdušnog strujanja. U baštama gde je prostor pretrpan, uz zidove, između gusto posađenih žbunova ili u zatvorenim uglovima, dolazi do zadržavanja vlage, što stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih infekcija. Lavanda, koja prirodno raste u sušnim i prozračnim područjima, jednostavno ne podnosi ovakvo okruženje. Bolje je saditi je na otvorenom prostoru, gde će vazduh moći slobodno da cirkuliše i suši vlagu sa listova i stabljika.
- Zemljište u kome se sadi lavanda takođe ima presudnu ulogu. Kisela zemlja predstavlja ozbiljnu prepreku njenom razvoju. Lavanda najbolje uspeva u neutralnim do blago alkalnim zemljištima, jer u njima najlakše usvaja hranljive materije. Ako je zemljište previše kiselo, biljka stagnira, ne razvija se i izgleda bolesno. Pre sadnje, preporučuje se testiranje pH vrednosti zemljišta i po potrebi dodavanje kreča kako bi se povećala alkalnost.
Glinovita tla takođe nisu pogodno tlo za lavandu. Iako deluju bogato i plodno, ona zadržavaju vlagu, što može dovesti do gušenja korena i njegovog truljenja. Lavanda zahteva dobro propusno tlo koje ne zadržava vodu. U slučaju da je zemljište u vašoj bašti glinovito, preporučuje se poboljšanje strukture dodavanjem peska, šljunka ili perlita, što će omogućiti bolju drenažu.
- Još jedna česta greška jeste sadnja lavande u blizini povrća, naročito u vlažnim delovima vrta koji se često zalivaju. Dok većina povrća zahteva obilno i redovno zalivanje, lavanda ne podnosi previše vode. Koren joj lako istruli u takvim uslovima, pa je sadnja u neposrednoj blizini biljaka koje traže vlažno tlo recept za katastrofu. Bolje je lavandu smestiti na suvlji deo vrta, odvojen od zalivnih zona.
Loša drenaža zemljišta može biti kobna za lavandu. Kada voda ostaje u zemljištu i ne otiče brzo, dolazi do nakupljanja vlage oko korena, što izaziva njegovo truljenje. Prvi znaci ovoga su žuti listovi pri dnu biljke, a kasnije sledi opadanje listova i potpuno propadanje biljke. Ako je zemljište u vašoj bašti slabo propusno, preporučuje se sadnja lavande u saksijama ili podignutim lejama koje omogućavaju bolju kontrolu vlažnosti.
- Konačno, izloženost jakim vetrovima, naročito tokom zime, može ozbiljno oštetiti lavandu. Njene grane su krhke i lako se lome pod naletima hladnog vetra. Ukoliko živite u području gde zimi duvaju jaki vetrovi, važno je da lavandu posadite na mestu koje je prirodno zaštićeno, kao što je uz ogradu, zid ili druge biljke koje mogu da služe kao vetrobran.
Da bi lavanda mogla da pokaže svu svoju lepotu i otpornost, važno je da joj se obezbede pravi uslovi – sunčano i prozračno mesto, neutralno ili blago alkalno zemljište, dobra drenaža i zaštita od vetra. Kada joj se pruži ono što joj odgovara, lavanda će ne samo preživeti, već će cvetati iz sezone u sezonu, unoseći miris i lepotu u svaku baštu.
