Njegov odlazak potresao je mnoge – evo šta je ostavio iza sebe

Tomislav Marinković, pesnik čije su reči dirale srca mnogih, nedavno nas je napustio. Iza njega ostaju stihovi puni emocija i tihe mudrosti, koje će nastaviti da žive u sećanju svih koji su ga čitali. Ovaj članak posvećen je njegovom životu i delu, kao podsećanje na vrednost koju je doneo našoj književnosti…

Tomislav Marinković, pesnik nežnog i prefinjenog lirskog izraza, preminuo je 8. avgusta 2025. godine u 77. godini života, ostavivši za sobom značajan trag u srpskoj književnosti. Rođen je 8. februara 1949. u selu Lipolist, nedaleko od Šapca, gde je proveo detinjstvo i ranu mladost. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Šapcu, a tokom čitave svoje umetničke karijere ostao je vezan za rodni kraj, birajući da stvara u mirnom okruženju koje ga je oblikovalo. Radio je kao slobodni umetnik, što mu je omogućilo da u potpunosti posveti vreme i energiju pesničkom stvaralaštvu.

• Prvu zbirku pesama, pod naslovom „Dvojnik“, objavio je u 34. godini života. Time je započeo svoj književni put koji će u narednim decenijama oblikovati osoben i prepoznatljiv pesnički glas. Njegovi stihovi nosili su pečat melanholije, intimnosti i tihe posvećenosti vrednostima koje često ostaju u senci savremenog, ubrzanog načina života. U poeziji je umeo da uhvati trenutak i pretvori ga u trajnu sliku, istovremeno ličnu i univerzalnu.

Tokom godina objavio je niz značajnih dela koja su učvrstila njegovu poziciju na pesničkoj sceni. Među njima se ističu knjige „Putovanja kroz blizine“ iz 2013. godine, „Izdvojene tišine“ iz 2016, „Izabrane pesme“ iz 2019. i „Duge senke iza trenutaka“ iz 2021. godine. Pored svojih zbirki, priredio je i knjigu „Pisac u vrtu“ 2016. godine, a njegovo sećanje na detinjstvo pod naslovom „Putovanje u orahovoj ljusci“ objavljeno je 2017. u časopisu „Povelja“. Njegov opus prevodjen je na više svetskih jezika, čime su se motivi i osećanja iz njegovih pesama proširili izvan granica zemlje.

• Brojna priznanja i nagrade potvrdila su njegov značaj. Bio je laureat uglednih književnih nagrada, među kojima su „Branko Miljković“, „Vasko Popa“, „Miroslav Antić“, Disova nagrada i Nagrada „Desanka Maksimović“. Dobio je i Nagradu za najbolju knjigu na Sajmu knjiga u Šapcu, a pesma „Brojevi“ donela mu je priznanje „Zaplanjski Orfej“. Njegovo stvaralaštvo bilo je i predmet stručne analize – 2022. godine održan je naučni skup posvećen njegovom radu, a zbornik radova proizašao iz tog događaja objavili su Zadužbina „Desanka Maksimović“ i Narodna biblioteka Srbije.

Iako je bio na pragu novog priznanja, život ga je prekinuo neposredno pre nego što mu je mogla biti uručena „Drainčeva nagrada“ za zbirku „Šta o nama misle anđeli“, koju je dodelila izdavačka kuća „Arhipelag“. Planirano je da mu nagrada bude uručena 25. avgusta na 56. „Drainčevim književnim susretima“ u Prokuplju. Njegovi poznanici i saradnici isticali su da je to priznanje doživljavao s ponosom, ali i sa onom karakterističnom skromnošću koja ga je pratila tokom čitave karijere.

• Privatni život Marinković je vodio mirno, bez suvišne izloženosti javnosti. Bio je u braku sa suprugom Ljubinkom, sa kojom je imao sina Vukašina. Porodica je bila njegov čvrst oslonac, a bliskost sa njima često se odražavala i u toplini njegovih stihova.

Njegovo pesničko nasleđe ostaje svedočanstvo o autoru koji je znao da prepozna lepotu u jednostavnosti, da progovori tiho, a da pritom ostavi dubok utisak. Marinkovićev rad podseća da poezija ne mora da bude glasna da bi bila snažna i da prava vrednost umetnosti leži u njenoj iskrenosti. Njegove pesme, prožete blagom tugom i meditativnim tonom, nastaviće da inspirišu i one koji ga lično nisu poznavali.

Odlaskom Tomislava Marinkovića, srpska književnost izgubila je jednog od svojih najautentičnijih lirskih glasova, pesnika koji je uspeo da ostane veran sebi i svojim vrednostima. Njegovo ime ostaće zapisano ne samo u antologijama poezije, već i u sećanju čitalaca koji su u njegovim stihovima pronalazili deo sopstvene tišine, tuge i radosti. Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni, ali ono što je sigurno jeste da će njegova poezija nastaviti da živi dugo nakon što je njegov glas utihnuo.