Da li ste znali da postoje negativna svojstva u lubenici zbog kojih određeni ljudi sa tegobama treba da je izbegavaju, a nije u pitanju samo dijabetes? U nastavku saznajte o kojim svojstima je reč…
Lubenica i dinja, omiljene letnje voćke, često se nalaze na trpezama tokom toplih dana zbog svog osvežavajućeg ukusa i visokog sadržaja vode. Osim toga, sadrže važne vitamine i minerale, među kojima se posebno izdvaja kalijum. Kod zdravih ljudi, ovaj mineral ima pozitivan uticaj na rad srca, mišića i živaca. Međutim, za određene grupe ljudi, prevelik unos ovih voćki može biti problematičan i potencijalno opasan.
- Za osobe koje pate od oštećene bubrežne funkcije, unošenje veće količine kalijuma može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije. Kada bubrezi ne rade kako treba, višak kalijuma se ne izlučuje iz tela kako bi trebalo, već ostaje u krvotoku. To stanje poznato je kao hiperkalemija, i može izazvati ozbiljne posledice – od slabosti u mišićima, preko nepravlnog rada srca, pa sve do potencijalno fatalnog srčanog zastoja. Iako lubenica ima svojstvo da podstiče izlučivanje urina, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da je bezbedna za osobe sa hroničnim bubrežnim oboljenjima. Naprotiv, za njih bi unos ove voćke trebalo da bude sveden na minimum, a najbolje je da se o tome posavetuju s lekarom.
Druga rizična grupa su osobe koje imaju dijabetes, bilo tip 1 ili tip 2. Dinja i lubenica imaju visok glikemijski indeks, što znači da se šećer iz njih veoma brzo apsorbuje u krvotok. Kod osoba koje imaju problem sa regulisanjem šećera u krvi, ovaj efekat može izazvati nagli skok glukoze, što dodatno komplikuje kontrolu bolesti. Posebno je zabrinjavajuće to što kod dijabetičara koji već imaju bubrežne komplikacije, nagle oscilacije šećera mogu dodatno pogoršati stanje. Zbog toga se savetuje da osobe sa dijabetesom ove voćke konzumiraju vrlo pažljivo, u malim količinama i isključivo nakon konsultacije sa stručnjakom.
- Još jedna situacija u kojoj ove voćke mogu biti štetne jeste kod osoba koje imaju nizak krvni pritisak. Lubenica ima blago diuretičko dejstvo, odnosno podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Iako to može biti korisno u nekim slučajevima, kod osoba sa hipotenzijom to može dovesti do još većeg pada pritiska. Posledice mogu biti vrtoglavica, osećaj slabosti pa čak i kratkotrajni gubitak svesti. Tokom letnjih meseci, kada je organizam dodatno izložen dehidraciji zbog vrućine, ovaj efekat se može pojačati i izazvati neprijatne simptome.
Osobe sa osetljivim sistemom za varenje, konkretno one koje pate od sindroma iritabilnog creva, takođe bi trebalo da izbegavaju konzumaciju dinje i lubenice. Ove voćke sadrže fruktozu i druge šećere iz FODMAP grupe, koji se kod osoba sa IBS-om teško vare. Rezultat mogu biti nadimanje, gasovi, bolovi u stomaku i učestali proliv. Zbog toga se preporučuje da se njihova konzumacija svede na minimum ili da se potpuno izostavi iz ishrane, ukoliko izaziva pomenute simptome.
- Postoji još jedan potencijalni problem, a to je alergijska reakcija. Osobe koje su alergične na ambroziju mogu doživeti unakrsnu reakciju prilikom konzumacije lubenice i dinje. Ovo stanje se naziva oralni alergijski sindrom i manifestuje se svrabom u ustima, peckanjem jezika i usana, oticanjem i nelagodnim osećajem pri jelu. U težim slučajevima može doći do ozbiljnijih alergijskih reakcija koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Iako su lubenica i dinja poznate kao simbol letnjeg osveženja i donose niz benefita, kod određenih zdravstvenih stanja njihova konzumacija može doneti više štete nego koristi. Kod problema sa bubrezima postoji rizik od zadržavanja kalijuma u krvi, što može biti opasno. Dijabetičari se suočavaju sa skokovima šećera, a osobe sa niskim krvnim pritiskom dodatno mogu pogoršati svoje stanje zbog diuretičkog efekta. IBS pacijenti mogu doživeti pogoršanje digestivnih simptoma, a osobe alergične na ambroziju mogu imati neprijatne alergijske reakcije.
- Zbog svega navedenog, savetuje se da ljudi koji imaju neko od ovih stanja izbegavaju dinju i lubenicu ili ih konzumiraju u ograničenim količinama, uz nadzor i savet lekara. Za većinu drugih, ove voćke i dalje predstavljaju zdravu, osvežavajuću i hranljivu opciju. Ipak, važno je uvek imati na umu da ishrana mora biti prilagođena ličnim zdravstvenim okolnostima i da ne postoji univerzalno bezbedna namirnica za sve.
Voće, koliko god bilo prirodno i hranljivo, nije uvek bez rizika. Zato sledeći put kada posegnete za kriškom lubenice ili parčetom dinje, zapitajte se – da li vaše telo to može bezbedno da prihvati? Ako postoji i najmanja sumnja, konsultacija sa stručnjakom je najbolji korak.
