Svi ga pamte po osmehu, skromnosti i glasu koji je osvajao čitav Balkan. Ali iza scene, Toše Proeski vodio je život pun zanimljivih obrta, nepoznatih priča i sudbinskih trenutaka koji su ga učinili legendom.
- Toše Proeski – ime koje i danas budi emocije, iako ga više nema. Bio je mladić anđeoskog glasa i beskrajno dobrog srca, čiji osmeh i toplina nisu ostavljali nikoga ravnodušnim. Sa svega 26 godina, iza sebe je ostavio ne samo brojne hitove već i trag dobrote koji ni vrijeme nije uspjelo da izbriše. Njegov glas, energija i ljudskost i dalje su prisutni među onima koji ga pamte, jer neki ljudi, jednostavno, nikada zaista ne odu.
Rođen u Prilepu, a odrastao u Kruševu, Toše je poticao iz cincarske porodice. Malo ko zna da se zapravo zvao Todor Proeski, te da je njegovo prezime prvobitno bilo Proja. Roditelji su ga promijenili kako bi zvučalo u skladu s makedonskim jezikom, ali je Toše često govorio kako bi jednog dana volio da vrati staro prezime, jer bi ga stranci lakše izgovarali. Bio je jednostavan i iskren, svestan svojih korijena, i nikada se nije sramio porijekla iz male makedonske varoši.
- Njegov muzički put mogao je izgledati sasvim drugačije da nije bilo jedne slučajnosti. Dok je kao srednjoškolac svirao klarinet u muzičkoj školi, otac pevačice Tijane Dapčević čuo je kako peva. Shvativši da se pred njim nalazi izuzetno talentovan mladić, rekao je tadašnjem profesoru: „Ma kakav klarinet, on je rođen da peva.“ Taj trenutak bio je prekretnica. Od tada, sve što je uradio pretvorilo se u istoriju balkanske muzike.
Iako je postao velika zvezda, Toše je ostao skroman, topao i dostupan. Komšije iz Kruševa ga i danas pamte kao dečaka koji nikada nije zaboravio odakle je došao. Jedan od njih prisetio se kako su samo nekoliko sati pre nesreće sedeli i razgovarali skoro dva sata, smejali se i pričali o planovima. Niko nije mogao slutiti da će to biti njihov poslednji susret. Te noći, na autoputu kod Nove Gradiške, Toše je izgubio život u saobraćajnoj nesreći, dok je putovao u Zagreb na snimanje spotova.
Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti, u emisiji Vrteleška, ostalo je duboko urezano u sećanju publike. Inače uvek nasmejan i vedar, tog dana bio je umoran i zamišljen. Govorio je o tome koliko ga pritiska slava i kako mu nedostaje običan život. „Svega mi je dosta… Putovanja, snimanja, šminkanja. Samo želim da prošetam gradom kao normalan čovek,“ rekao je tiho, kao da oseća neki unutrašnji nemir. Samo sedam sati kasnije, dogodila se tragedija.
- Njegova smrt i dalje je obavijena velom misterije. Godinama nakon nesreće, kružile su brojne teorije – da nije bio običan udes, da su iza svega stajali ljudi kojima je počeo smetati. Obdukcija nikada nije urađena, a vozač, njegov blizak prijatelj, završio je u psihijatrijskoj ustanovi, povučen u tišinu i šok. Ljudi koji su ga poznavali pričali su da je Toše bio čovek koji nije znao da se bori sa zlom oko sebe – previše dobar, previše čist za svet estrade.
Njegov kolega i prijatelj Dušan Veličković govorio je da su mnogi pokušavali da iskoriste njegovu popularnost. „Bio je kao produžetak Božje ruke“, rekao je, „njegov glas budio je samo ono najlepše u ljudima.“ I zaista, Toše je bio simbol dobrote, primer da umetnik može ostati ponizan i kada je na vrhu.
Kada se govori o Tošetovom životu, neizostavna je i priča o njegovoj velikoj ljubavi – rukometašici Andrijani Budimir. Njihova veza je počela još 2001. godine, ali su ubrzo raskinuli zbog pritiska javnosti. Ipak, sudbina ih je ponovo spojila nekoliko godina kasnije – pomirili su se 2007. na Tošetov rođendan i počeli živjeti zajedno u njegovoj vili u Zlokućanima. Planirali su venčanje i porodicu, ali vreme im nije bilo saveznik.
- Poslednja poruka koju joj je Toše poslao pre pogibije bila je prepuna ljubavi: „Princezo moja jedina, lepo mi pajki, pa ću te čuvati u snu. Sve ima smisla otkad si ponovo u mom životu. Volim te.“ Te reči i danas paraju srce svakome ko ih pročita.
Andrijana je Tošetovu smrt teško podnela. Često je govorila da ne zna kako će dalje, da joj je najviše žao što mu nije rodila dete. Posle sahrane, suočila se sa brojnim problemima – od nesuglasica sa porodicom Proeskih do sudskog spora sa njegovom menadžerkom, koja je tvrdila da njih dvoje nisu ni bili u vezi. Ipak, vreme je učinilo svoje – tek pet godina kasnije, Andrijana je uspela ponovo da pronađe mir, udala se i dobila sina.
- Danas je uspešna trenerica rukometa, vlasnica škole za mlade talente, i iako se život nastavio, priznaje da u njenom srcu zauvek postoji praznina. „Nekad je Toše meni nosio bele ruže, sad ih ja nosim njemu“, rekla je jednom prilikom, dodajući da svaka poseta njegovom grobu za nju znači i povratak bola.
Toše Proeski je bio i ostao simbol iskrene umetnosti, čiste duše i ljubavi koja ne prolazi. Njegove pesme se i dalje pevaju, a svaka nota nosi deo njegove dobrote. Ljudi ga pamte ne samo po muzici, već i po načinu na koji je gledao svet – sa toplinom, nežnošću i željom da svima učini dan lepšim.
- Iako je njegov život prerano prekinut, njegova priča živi. Jer neki ljudi zaista ne umiru. Oni samo pređu u večnost – u stihove, melodije i srca onih koji ih vole.
