Život u multietničkim zajednicama, poput Balkana, donosi mnoge izazove i dileme, posebno kada je reč o verskim pitanjima i običajima. Jedno od takvih pitanja tiče se mogućnosti da musliman bude kum pravoslavnom detetu i učestvuje u krštenju. Ova tema često izaziva rasprave među ljudima različitih vera koji se trude da balansiraju između svojih verskih uverenja i prijateljskih veza.
Dr. Elvedin Pezić, doktor islamskih nauka, često se susreće s pitanjima koja se odnose na interakciju između muslimana i pravoslavaca. U svom radu i na društvenim mrežama, gde deli svoja verska tumačenja, dr. Pezić se posebno posvetio razmatranju pitanja uloge kumova kod pripadnika islamske i pravoslavne veroispovesti.
Jedan od upita koji mu je postavljen glasio je: „Ja sam musliman i imam prijatelja pravoslavca koji želi da budem kum njegovom detetu na krštenju. Da li je to prikladno?“ Dr. Pezić je dao iscrpan odgovor, naglašavajući da, iako je prijateljstvo među pripadnicima različitih vera važno, učešće u obredima druge vere nije dozvoljeno muslimanima.
Krštenje i verski principi
Dr. Pezić je objasnio da se krštenje, kao obred duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, bazira na konceptu Svete Trojice, koji je suprotan osnovnim načelima islama. „Osnovno verovanje u islamu je strogi monoteizam, verovanje u jednog Boga – Allaha,“ objasnio je Pezić, ističući da učešće u obredima koji uključuju druge verske koncepte nije dozvoljeno. Po njegovim rečima, muslimani se ne bi trebali uključivati u obrede koji su u suprotnosti s njihovom verom, jer to može ugroziti njihovu posvećenost islamu.
Zašto muslimani ne mogu biti kumovi?
Pezić je naglasio da je „neprimereno za muslimana da učestvuje u bilo kojem vjerskom obredu, a posebno u krštenju deteta.“ On objašnjava da, iako je prijateljstvo dragoceno, učestvovanje u obredima druge vere može dovesti do dilema i izazova u vezi s očuvanjem vlastitih verskih vrednosti.
Prema njegovom tumačenju, muslimani bi trebali jasno staviti do znanja da ne mogu učestvovati u takvim ceremonijama zbog svojih verskih uverenja. „U ovakvim situacijama, musliman treba reći: ‘Ja sam musliman i moja vjera mi zabranjuje da učestvujem u vašim vjerskim obredima. Možemo provoditi vreme zajedno, ali ne mogu prisustvovati vašim vjerskim ceremonijama.’“
Važnost razumevanja i poštovanja
Dr. Pezić je na kraju naglasio važnost međusobnog poštovanja u multireligijskim zajednicama. Iako muslimani ne mogu učestvovati u verskim obredima drugih vera, to ne znači da ne mogu negovati prijateljstva s ljudima drugih veroispovesti. „Prijateljstvo i zajedništvo se mogu graditi na drugim osnovama, poput zajedničkog vremena, razgovora i međusobnog uvažavanja,“ rekao je Pezić, dodajući da je ključno zadržati vernost svojoj veri, a istovremeno biti otvoren za razumevanje drugih.
Ovaj odgovor dr. Pezića pokazuje da iako su prijateljstvo i međusobno poštovanje važni, vera zauzima centralno mesto u svakodnevnom životu muslimana. Učešće u obredima drugih vera nije u skladu s islamskim načelima, ali to ne znači da zajednički život i prijateljstvo s pripadnicima drugih veroispovesti nije moguće, već se bazira na razumevanju i međusobnom poštovanju različitih verskih uverenja.
