U današnjem članku Vam donosimo priču o jednom putovanju do aerodroma koje je otkrilo koliko ljudi znaju biti sitničavi, nezahvalni i puni očekivanja, čak i kad im pružiš više nego što moraš. U nastavku saznajte više na ovu temu…
Nekada i najiskrenija dobra volja može biti pogrešno shvaćena, pa čak i zloupotrebljena. Priča jedne žene, koja je sa suprugom odlučila da pomogne članovima svoje porodice, osvetlila je koliko očekivanja, sebičnost i manjak zahvalnosti mogu pokvariti odnose, ma koliko se trudili da budemo pristojni i velikodušni.
- Naime, sve je počelo kada su ona i njen muž pristali da prevezu njenu tetku i nećaka do beogradskog aerodroma. Put je bio planiran, auto spreman, a razlog jednostavan – želeli su da učine uslugu članovima porodice koji putuju za inostranstvo. Dok su tetka i nećak sedeli pozadi, ona i muž su bili napred, kao i što je prirodno – onaj ko vozi sedi za volanom, a supružnici se uglavnom raspoređuju napred. Međutim, ono što je trebalo biti običan, pristojan porodični gest, pretvorilo se u neprijatno i tiho putovanje.
Nećak, kako je kasnije saznala, nije progovorio nijednu reč tokom vožnje – nije se obratio ni vozaču, ni njoj. Tetka je povremeno nešto kratko rekla, ali generalno je vladala atmosfera neprijatnosti i distance. Kada su konačno stigli na aerodrom, nećak je odmah odjurio da bukira karte, bez reči zahvalnosti ili pozdrava, dok se tetka samo formalno oprostila i otišla.
- Pravi razlog njihovog čudnog ponašanja isplivao je tek kasnije. Njena majka joj je otkrila da je nećak bio uvređen jer nije sedeo napred u kolima. Osim toga, njima je zasmetalo i što su morali da učestvuju u troškovima za gorivo, iako su, prema rečima naratorke, oboje zaposleni u inostranstvu i imaju više nego pristojne prihode. Ironično, upravo su oni prepunili automobil do te mere da je putovanje bilo otežano zbog težine prtljaga.
Ovaj događaj ostavio je gorak ukus i probudio snažno osećanje razočaranja. Ona je, potpuno opravdano, donela odluku da nikada više ne dopušta da bude nečiji oslonac ukoliko se to ne ceni. Kada se trud i dobra volja dočekuju s prezirom, tišinom i pasivno-agresivnim ponašanjem, granica mora biti postavljena.
- Poruka koju je kroz ovu situaciju prenela jeste jednostavna, ali snažna – ako već imaš mogućnosti, koristi ih. Ako ti je važno gde sediš i ako te boli što si dao deo novca za gorivo, plati sebi taksi. U taksiju možeš birati mesto, slušati svoju muziku i ne pričati ni s kim. Niko te neće pitati ni šta nosiš ni koliko košta. I što je najvažnije – niko ti neće prebaciti što si nezahvalan.
Ponekad je lakše pomoći nepoznatom čoveku nego onome kog zoveš rodbinom. Jer očekivanja i osećaj “zaduženosti” mogu biti toksični kada nisu izgrađeni na međusobnom poštovanju. Ljubaznost ne bi trebalo da bude slabost, a pomoć se ne sme podrazumevati niti zahtevati bez osnova.
- Ova priča služi kao opomena svima koji su makar jednom doživeli da ih ljudi uzimaju zdravo za gotovo. Nije slabost reći „ne“. Nije nepristojno odbiti da učestvujete u nečijem hirovitom scenariju. U jednom trenutku svi moramo naučiti da ne podležemo osećaju krivice kada prestanemo da ugađamo onima koji nas ne poštuju.
U krajnjoj liniji, pomoć je izbor, a ne obaveza. I samo onaj ko zna da ceni – zaslužuje da je i dobije.
