Ruski medovik – torta koja deli kulinarski život na „pre i posle“

U svetu poslastičarstva postoje recepti koji su više od običnog kolača. To su oni deserti koji ne samo da oduševljavaju ukusom, već menjaju način na koji razmišljamo o hrani, mirisima i uživanju u slatkom. Jedan takav recept je ruski medovik, torta od medenih kora i bogatog fila od kisele pavlake. Autorka recepta je iskreno priznala da može svoju poslastičarsku eru podeliti na dva dela – pre i posle ovog kolača. I zaista, ko ga jednom proba, shvati da se radi o desertu koji ostavlja snažan utisak i zauvek menja standarde ukusa.

U nastavku ćemo detaljno proći kroz recept, samu pripremu i ličnu priču o tome kako je ovaj kolač postao prava slatka senzacija.

Sastojci – jednostavni, ali posebni

Za razliku od mnogih modernih torti koje zahtevaju egzotične sastojke, medovik počiva na jednostavnim i lako dostupnim namirnicama. Upravo u toj jednostavnosti leži njegova čar. Potrebno je pripremiti dve osnovne komponente: testo i fil.

Za testo:

• 3 jajeta

• 3 supene kašike mekanog margarina (ili oko ¾ pakovanja tvrdog margarina od 250 g)

• 3 supene kašike meda

• 1 čaša šećera

• brašno – po potrebi, najbolje oštro brašno

• 2 kafene kašičice sode bikarbone

Za fil:

• 2 čaše šećera

• 1,5 litara kisele pavlake ili gustog milerama sa najmanje 30% mlečne masti

Objašnjenje mera: Č. znači čaša (ona od jogurta), S.K. je supena kašika, a K.K. označava kafenu kašičicu.

Iako sve izgleda vrlo obično, upravo kombinacija medenih kora i lagano slatkastog, kiselkastog fila čini ovaj kolač nezaboravnim.

Proces pripreme testa

Ono što ovaj recept čini pomalo izazovnim jeste specifičan način pripreme testa. Postoji nekoliko ključnih koraka na koje treba obratiti pažnju:

1. Kuvanje jaja i šećera na pari – dok se jaja lagano zgusnu i narastu, paralelno se u posebnoj šerpici zagrevaju margarin i med.

2. Spajanje masa – kada su jaja spremna, u njih se uliva vrela masa od margarina i meda. Sve se još kratko muti, a zatim se dodaje soda bikarbona.

3. Dodavanje brašna – ovo je najdelikatniji deo recepta. Brašno treba dodavati postepeno i oprezno, kako testo ne bi postalo previše tvrdo. Poenta je dobiti mekano, kašasto testo, jer će se tokom hlađenja dodatno stvrdnuti.

4. Odmor testa – kada se masa ohladi, može biti potrebno dodati još malo brašna kako bi testo postalo pogodnije za razvijanje. Bitno je da ostane prekriveno najlonom da se ne suši.

Autorka recepta ističe da je pravila testo i sa oštrim i sa mekim brašnom, te zaključila da je sa oštrim brašnom rezultat bolji – kore ispadnu tanje, poput onih kod „Rozen“ torte, što daje finiji završni rezultat.

Oblikovanje i pečenje kora

Od ohlađenog testa otkidaju se komadi koji se razvijaju na papiru za pečenje. Kore se zatim peku redom, jedna po jedna, dok ne dobiju zlatastu boju.

Napomena: broj kora nije striktno određen – sve zavisi od veličine pleha i količine testa. Važno je da kore budu tanke, jer tek tada torta dobija svoju karakterističnu strukturu i mekoću.

Fil – jednostavan, a savršen

Dok se kore peku, priprema se fil. U posudu se sipa kisela pavlaka i šećer, a zatim se sve lagano meša žicom. Fil treba povremeno vraćati u frižider, pa zatim ponovo mutiti. Time se dobija kremasta i čvrsta tekstura.

Ključna tajna jeste u tome da se pavlaka prethodno ocedi od suvišne tečnosti. Tako fil postaje gust i stabilan, a torta ne upija previše vlage.

Slaganje torte

Kada su sve kore ispečene, redom se filuju pripremljenom smesom. Na kraju torta treba da odstoji, jer se tek nakon nekoliko sati (najbolje preko noći) ukusi sjedine.

Autorka dodaje da je čitav posao znatno olakšala pomoću silikonske oklagije, koja ubrzava razvijanje kora.

Lična priča – kako je medovik postao otkrovenje

Ono što ovaj recept čini posebnim nije samo sam kolač, već i priča koja ga prati. Autorka ga je prvi put probala zahvaljujući koleginici iz Rusije, za Uskrs. Taj trenutak opisuje kao udar struje – ukus je bio toliko neobičan i savršen da ga nije mogla uporediti ni sa čim što je ranije probala.

U početku je mislila da u kolaču sigurno ima karamele i oraha, jer je ukus bio bogat i pun nota koje su podsećale na te sastojke. Međutim, kada je dobila recept, shvatila je da nema ničega od toga – samo medene kore i kisela pavlaka. Uprkos jednostavnosti, rezultat je bio zadivljujući.

Kada ga je prvi put napravila i podelila sa kolegama na poslu, reakcije su bile burne. Ljudi su slali poruke pune oduševljenja: „Šta je to tako lepo?“, „Sigurno ima neki tajni sastojak!“. Narednih mesec dana tema broj jedan u kancelariji bio je upravo ovaj kolač.

Zašto baš „ruski medovik“?

Tokom potrage za receptom, autorka je naišla i na verziju nazvanu „češki medovik“. U toj varijanti, kore se prave od meda, a fil se kuva od brašna. Kada je oduševljeno pomenula to svojoj koleginici, ona ju je odmah ispravila – pravi medovik se puni kiselom pavlakom.

To je trenutak koji je sve promenio, jer je autorka oduvek obožavala pavlaku kao fil. Tako je odlučila da svoj recept nazove ruski medovik, iako ga Rusi jednostavno zovu „Medovik“ ili „Medovij tort“.

Priča o ruskom medoviku jasno pokazuje da najlepše stvari u kulinarstvu ne moraju biti komplikovane. Kombinacija jednostavnih sastojaka – meda, pavlake, brašna i šećera – može stvoriti desert koji ostavlja neizbrisiv trag na svakome ko ga proba.

Ovaj kolač je više od recepta; on je simbol trenutka kada shvatimo da hrana ima moć da nas poveže, iznenadi i inspiriše. Za autorku, to je bio kolač koji je podelio njen poslastičarski život na „pre i posle“.