Neki prijateljstva prežive rat, strah i smrt ali priča koja sledi pokazuje koliko je ljudskost snažnija od mržnje i koliko jedna odluka može promeniti sudbinu. Ovo nije obična priča o prijateljstvu, ovo je dokaz da istinska hrabrost i ljudska dobrotа mogu opstati čak i u najmračnijim vremenima.
- Nikada nije bilo lako odrastati u malom selu u Bosni i Hercegovini, ali Ljubo i Hasan nisu znali za prepreke kada je u pitanju njihovo prijateljstvo. Njihova povezanost počela je još u detinjstvu, kada su kao komšije delili školske klupe, nestašluke i male svakodnevne radosti. Godinama su njihova druženja postala rutina – svako veče sedeli su na klupi ispred Hasana, razgovarajući o porodici, brigama, ali i sitnim zadovoljstvima života. Njihova bliskost bila je primer iskrenog prijateljstva, kakvo nastaje kada ljudi dele život rame uz rame, a ne granice koje društvo ili rat pokušavaju nametnuti.
Sve se promenilo kada je izbio rat. Strah i nesigurnost postali su svakodnevica, a Ljubo, Srbin iz Doboja, osetio je da svet oko njega više nije siguran. Hasan, njegov komšija Bošnjak, nije oklijevao. „Ti si moj brat, a brat se ne ostavlja u nevolji“, rekao je Hasan i ponudio Ljubi i njegovoj porodici utočište u svom domu. Iako je Ljubo isprva bio skeptičan, svest o neposrednoj opasnosti učinila je odluku neophodnom. Tako je Hasanova kuća postala sigurno mesto, svetionik u haosu rata.
- Meseci provedeni zajedno pod istim krovom bili su teški, ali ispunjeni nečim mnogo većim od straha – zajedništvom i ljudskošću. Delili su sve što su imali, a iako je hrane bilo malo, nikada nije nedostajalo dovoljno da niko ne ostane gladan. Deca su se igrala zajedno, ne znajući za tragediju koja je vladala van zidova kuće. Dani su prolazili u radu i preživljavanju, dok su noći bile obeležene detonacijama u daljini i tihim razgovorima u podrumu. U toj kući nije bilo mržnje ni podele, samo nežna snaga prijateljstva koje je nadjačavalo ratne pustoši.
Ovakve priče nisu bile retke. Prema podacima Centra za nenasilnu akciju u Sarajevu, tokom rata su mnogi ljudi, često riskirajući sopstveni život, pomagali komšijama druge vere. Te priče, često potisnute iza statistika i brojeva, pokazuju da čovek u najtežim trenucima može zadržati dostojanstvo i solidarnost, čak i kada svet oko njega deluje potpuno izgubljeno.
Kada je rat prestao, Ljubo je sa porodicom potražio novi početak u Novom Sadu. Odlazak je bio bolan, a rastanak od Hasana posebno emotivan. „Nikada neću zaboraviti šta si učinio za mene“, rekao je Ljubo, grleći svog prijatelja kroz suze. Novi Sad doneo je mirniji život, posao i školu za decu, ali misli Ljube su se stalno vraćale na čoveka koji je rizikovao sve da spase njega i njegovu porodicu.
- Sudbina je, nažalost, imala surov obrat. Vijest koja je ubrzo stigla bila je šokantna – Hasan je poginuo pogođen zalutalim metkom dok je pomagao staroj komšinici da donese drva. Gubitak prijatelja, čoveka koji je bio više od brata, ostavio je u Ljubinom srcu neizbrisiv bol. Prema istraživanjima Udruženja logoraša BiH, hiljade života izgubljeno je u ratnim okolnostima upravo zbog ovakvih svakodnevnih, humanih dela – nošenja hrane, vode ili pomoći drugima. Hasanov kraj bio je tragičan, ali njegova hrabrost i ljudskost ostali su urezani u sećanju onih koji su ga poznavali.
Decenijama kasnije, Ljubo i dalje živi u Novom Sadu. Deca su odrasla, unuci trče po dvorištu, ali u njegovom srcu ostala je zahvalnost i sećanje koje prenosi na mlađe generacije. Svake godine, na godišnjicu Hasanove smrti, pali sveću i moli se za prijatelja koji je svojim delom pokazao šta znači istinsko bratstvo i solidarnost. „On je bio više od brata“, kaže unucima, učeći ih da ljubaznost i empatija ne poznaju granice.
Priče poput ove podsećaju nas koliko je važno čuvati kolektivno pamćenje. Prema podacima Dokumentacionog centra „Humanity in Action“ u BiH, isticanje priča o solidarnosti među ljudima različitih vera i nacija ključno je za proces pomirenja. Ljubina i Hasanova priča dokaz je da rat, koliko god bio surov, ne može uništiti istinsko prijateljstvo – ono samo dobija dodatnu snagu.
- Na kraju, Ljubo nije samo preživeo zahvaljujući hrabrosti svog prijatelja. Ono što prenosi dalje nije samo sećanje na spasenje, već na ljubav, poverenje i ljudskost koje su jače od svake mržnje. Hasan je otišao, ali njegova žrtva i prijateljstvo nastavljaju da žive u srcima onih koji su ga poznavali, služeći kao trajni podsetnik da pravda, solidarnost i empatija uvek imaju svoje mesto – čak i u najmračnijim vremenima.
