Srpska pravoslavna crkva danas sa dubokim poštovanjem i molitvom proslavlja Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova jednog od najbližih učenika Isusa Hrista. Njegova ličnost, delovanje i duhovno nasleđe zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji, a praznik mu je obeležen crnim slovom u crkvenom kalendaru, što znači da je dan kada se ne rade teški fizički poslovi.
- Jovan, sin Zevedejev i brat apostola Jakova, bio je ribar na Galilejskom jezeru pre nego što ga je Gospod pozvao da ga sledi. Isus ih je obojicu nazvao “sinovima groma”, zbog njihove gorljivosti i snage vere. Među apostolima, Jovan je bio posebno blizak Hristu, a hrišćanska tradicija ga naziva i “ljubljenim učenikom”, jer je prema Jevanđelju, bio taj koji je ležao uz Isusovo srce na Tajnoj večeri.
Za razliku od drugih učenika koji su se razbežali u času Hristovog raspeća, Jovan je ostao pod krstom, zajedno sa Presvetom Bogorodicom. Isus mu je, sa krsta, poverio svoju majku, rekavši: “Evo ti majke.” Od tog trenutka, Jovan je postao njen čuvar, i ostao joj je veran do njenog uspenija, neprekidno je poštujući i služeći.
- Njegov život nakon Hristovog vaznesenja nije bio lak. Proganjan je, ponižavan i mučen, ali nikada nije izgubio veru. U progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je Jevanđelje po Jovanu, ali i jedno od najtajanstvenijih i najproročanskijih dela hrišćanske literature – Otkrovenje ili Apokalipsu, u kojoj su opisane vizije kraja sveta i poslednje borbe dobra i zla. Ova knjiga se i danas tumači kao jedno od najdubljih i najuzvišenijih hrišćanskih svedočanstava.
Nakon smrti rimskog cara Domicijana, Jovan se vratio u Efes, gde je nastavio da propoveda i širi hrišćanstvo, preobraćajući mnoge neznabošce i učvršćujući Crkvu u njenim najranijim danima. Pred kraj života, kada je imao preko sto godina, izveo je sedmoricu svojih učenika iz grada i zamolio ih da mu iskopaju grob u obliku krsta. Zatim je legao u grob, dao im blagoslov i rekao da ga pokrivaju zemljom.
- Kada su kasnije pokušali da ga pronađu i otvore grob, njegovog tela nije bilo. Umesto toga, vernici su svedočili čudesnoj pojavi – svake godine, 21. maja, sa mesta gde je bio sahranjen, počeo je da se diže sitni, beli prah, prijatnog mirisa. Taj prah se nazivao “mira”, a narod je verovao da je lekovit i da ima moć da izleči različite bolesti.
Zbog toga se 21. maj posebno poštuje, kao dan kada se sećamo tog čuda i uzdižemo molitve Svetom Jovanu, moleći ga za zdravlje, oproštaj i duhovno prosvetljenje. Vernici veruju da on pomaže svakome ko mu se obrati iskrenom molitvom i čistim srcem.
- U narodnoj tradiciji, ovaj dan je obeležen i posebnim običajima. Smatralo se da na današnji dan ne treba dirati pletivo, makaze ni igle, posebno žene, jer se verovalo da bi to moglo izazvati da miševi grizu rublje tokom godine. U selima se čak, iz simboličnih razloga, udaralo u ambare da se „miševi rasteraju“. Pored toga, u mnogim krajevima počinju svadbe, koje traju po nekoliko dana, jer se veruje da je to blag dan, pogodan za nove početke i porodičnu sreću.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Jovana Bogoslova slavi dva puta godišnje: 9. oktobra – kada se obeležava dan njegovog upokojenja, i 21. maja – u znak sećanja na čudesni prah koji se svake godine pojavljivao na njegovom grobu.On je jedan od četvorice jevanđelista, pisaca Jevanđelja u Novom zavetu, i uz apostole Petra i Pavla, spada među najveće stubove hrišćanstva. Njegove reči o ljubavi, istini i večnom životu ostale su večni podsetnik na svetlost vere i snagu duhovne povezanosti sa Hristom.
- Na današnji dan, vernici se okupljaju u crkvama, pale sveće, mole se i traže zastupništvo i zaštitu Svetog Jovana. Njegov život i dela podsećaju da vera nije samo reč, već život, i da istinska ljubav prema Bogu i bližnjima nikada ne prestaje.
