Sočne i mirisne jagode omiljeno su voće koje osvaja izgledom i ukusom. Osim što su slatke i osvežavajuće, one su bogate raznim vitaminima. Bilo da se jedu sveže, dodaju u kolače ili pretvore u osvežavajući napitak, jagode uvek donose ukus proleća i osmeh na lice. U nastavku Vam donosimo par zanimljivih činjenica vezanih za ove crvene bisere iz našeg detinjstva…
Jagode su sigurno jedno od prvih i najlepših znakova dolaska proleća. Sećanja na bezbrižne dane, miris sveže pokošene trave i uživanje u sočnim, crvenim plodovima posutim šlagom ili šećerom, neizbežno nas podsećaju na prošle godine. Bilo da se radi o ranim sortama poput džoli koje donose prve plodove čim sunce počne jače da sija, ili o stalnorađajućim sortama poput irme i albiona koje nas nagrađuju tokom cele sezone, jagoda je uvek tu da oduševi. Ali, da bi jagode došle do naših staklenih činija, potrebno je puno truda, znanja i odgovora na neka ključna pitanja.
- Jedno od glavnih pitanja koje se postavlja u proizvodnji jagoda jeste da li ih gajiti na otvorenom ili u plasteniku, a oba pristupa imaju svoje prednosti i mane. Gajenje jagoda na otvorenom donosi niže početne troškove, bez potrebe za plastikom i omogućava biljci da se razvija u skladu sa prirodnim tokom vegetacije. Međutim, to nosi i određene rizike. Kasni mrazevi, obilne kiše ili sušni periodi mogu ozbiljno ugroziti prinos, dok se borba protiv bolesti i štetočina često čini neizbežnom. S druge strane, plastenici nude kontrolisane uslove za uzgoj, što omogućava raniju berbu i zaštitu od nepogoda. Idealni su za one koji žele da proizvode jagode van glavne sezone, a samim tim ostvaruju sigurniji i intenzivniji prinos. Ipak, plastenici zahtevaju viša početna ulaganja i dodatni rad na organizaciji i održavanju.
Miroslav Ilić, proizvođač jagoda, za emisiju Bolja Zemlja objašnjava kako on kombinuje oba pristupa. U plasteniku gaji jednokratne sorte poput džoli, irme i albiona, dok na otvorenom ima jagode koje rađaju stalno i daju plodove u proleće i jesen. On ističe da je važno produžiti berbu i prilagoditi se tržištu, te da je njegov posao aktivan tokom cele godine, od februara do novembra. Ilić je, međutim, veliki zagovornik gajenja jagoda u plastenicima, smatrajući da je proizvodnja pod otvorenim nebom prevaziđena. On takođe ističe da su njegove jagode zdrave i da ne moraju da se peru pre nego što se pojedu, jer koristi mikrobiološku zaštitu i redovno vrši analize. Iako je rad sa mikroorganizmima zahtevan i donosi dodatne izazove, poput truljenja usled previše vlage, rezultat je siguran i kvalitetan proizvod, na koji su kupci počeli da se oslanjaju.
- Za one koji žele balansirati rizike i produžiti sezonu berbe, postoji i opcija da se kombiniraju oba pristupa – plastenici za ranu berbu i otvoreno polje za kasniju proizvodnju. Ovakav pristup omogućava kontinuitet u proizvodnji, a ujedno smanjuje rizike koji dolaze sa promenama vremena.
Jedan od ključnih faktora u proizvodnji jagoda je i kvalitet zemlje. Jagode najbolje rastu na laganim, rastresitim zemljištima bogatim humusom, koja imaju dobar drenažni kapacitet. Na takvim zemljištima voda brzo prolazi, koren ne truli, a biljke se razvijaju zdravije. S druge strane, glinovita zemljišta koja zadržavaju vodu, loše se provetravaju i mogu izazvati truljenje korena, nisu idealna za uzgoj jagoda. U predelima poput Kosmaja, gde Miroslav Ilić gaji svoje jagode, ali i u većem delu Srbije, zemlja često sadrži 30 do 40 procenata gline, što predstavlja veliki izazov za proizvođače.
- Iako postoje brojni izazovi u gajenju jagoda, od izbora između plastenika i otvorenog zemljišta, do problema sa kvalitetom tla, sve više proizvođača se odlučuje da prepozna te izazove i nađe načine kako da im se prilagodi. U ovoj borbi, znanje i iskustvo često igraju ključnu ulogu, a uspeh proizvođača zavisi od sposobnosti da pronađu balans između svih faktora koji utiču na kvalitet i količinu plodova.
Kao što se vidi iz iskustva Miroslava Ilića, rad sa jagodama nije samo fizički izazov, već i stalna prilagodba tržištu, vremenskim uslovima i prirodnim izazovima. Uprkos svim izazovima, ljubav prema ovom voću i stalna težnja ka poboljšanju proizvodnje ostaje snažna motivacija za mnoge proizvođače širom Srbije.
