Neke biljke, iako lepe, mogu ozbiljno oštetiti kuću. Njihovo korenje ugrožava temelje i fasadu, a posledice mogu biti skupe i teške za saniranje. Na tu temu, u današnjem članku Vam otkrivamo koje su to od biljaka koje ne bi trebalo da sijete u okolici kuće…
Stručnjaci za hortikulturu i građevinarstvo sve češće upozoravaju da određene vrste drveća i puzavica, iako izgledaju dekorativno, mogu izazvati ozbiljne probleme u dvorištima i oko kuća. Posledice se kreću od pucanja temelja i blokiranja odvoda do propadanja fasada i narušavanja potpornih zidova. Zbog toga je važno dvaput razmisliti pre nego što ih posadite i pažljivo odabrati mesto za svaku biljku, vodeći računa o njenim osobinama i potencijalnim rizicima.
- Jedan od primera je petolisna lozica, puzavica koja se pomoću lepljivih resica snažno prijanja za zidove. Iako može izgledati veoma lepo, njen način rasta često dovodi do prodora u pukotine maltera ili cigle, gde zadržava vlagu i stvara idealne uslove za pojavu buđi i truljenje. Kada dostigne visinu oluka, može ih začepiti, izazivajući probleme sa odvodnjom i ozbiljna oštećenja fasade. Najsigurnije je gajiti je na zasebnim konstrukcijama, poput pergola ili lukova, daleko od stambenih objekata.
Kineska glicinija je još jedna atraktivna, ali problematična biljka. Poznata po raskošnim ljubičastim cvetovima, ova loza raste brzo i agresivno, a njeni koreni lako pronalaze slabosti u zidovima i temeljima. Teška i bujna masa biljke može srušiti ograde, oštetiti oluke pa čak i polomiti obližnje drveće. Umesto nje, bolja opcija je američka glicinija, koja je manje invazivna, lakše se kontroliše i zauzima manje prostora.
- Engleski bršljan, čest izbor za prekrivanje zidova, takođe nosi značajne rizike. Njegov agresivan rast može oštetiti strukturu zgrade tako što uništava vezu u malteru i izvlači materijal između cigli. Vremenom fasade gube čvrstinu, a troškovi sanacije mogu biti visoki. Umesto bršljana, preporučuju se manje invazivne penjačice, poput ruža penjačica ili klematisa.
Srebrni javor, poznat po brzom rastu, ima plitak korenski sistem i ogromne potrebe za vodom. Njegovo korenje lako podiže trotoare, pločnike i može uzrokovati pomeranje temelja ili oštećenje kanalizacionih cevi. Bolja alternativa su vrste sa dubljim korenom i manjom potrebom za vlagom, poput crvene breze.
- Bambus je biljka koja važi za izuzetno invazivnu. Njegovi rizomi šire se horizontalno i mogu probiti temelje, trotoare pa čak i bazene. Popravke štete koju napravi bambus često koštaju na hiljade evra. Ako se ipak odlučite za ovu biljku, birajte vrste koje rastu u gustim grozdovima ili je sadite u specijalne posude sa barijerama koje sprečavaju širenje korena.
Vrba je poznata po tome što voli vlagu, pa njeni koreni uporno traže izvore vode. To često znači prodiranje u kanalizacione cevi ili septičke jame, a njen korenov sistem može da zauzme čitavo dvorište. Ako se posadi blizu kuće, postoji opasnost da ošteti temelje. Vrbu je najbolje saditi na prostranim imanjima, pored prirodno vlažnih područja, daleko od građevinskih objekata.
- Eukaliptus, iako atraktivan i mirisav, može postati problematičan. Raste brzo, dostiže visinu veću od 15 metara, a korenje mu se širi i do 30 metara. Može oštetiti cevi, isušiti okolno zemljište i izazvati pukotine u temeljima. Pored toga, eukaliptus redovno odbacuje kore i listove koji sadrže otrovne materije, što može negativno uticati na okolinu. Kao alternativa preporučuje se patuljasta varijanta, koja je daleko manje invazivna.
Kako biste izbegli probleme, stručnjaci savetuju da birate drveće i biljke koje ne rastu previše visoko i imaju stabilan, dubok korenski sistem. Sadnja bi trebalo da bude najmanje četiri do pet metara udaljena od temelja, a kod vrsta koje imaju velike potrebe za vodom i više. Kod potencijalno invazivnih biljaka preporučuje se ugradnja korenskih barijera. Redovna kontrola i održavanje prostora, posebno u blizini temelja, kanalizacionih i vodovodnih instalacija, ključni su za sprečavanje skupe štete.
