Iako na prvi pogled deluje bezopasno i lepo, mnogi veruju da ova biljka donosi nemir, svađe, pa čak i nesreću onima koji je čuvaju u domu. Ako vam neko pokloni ovu biljku, treba što pre da je izbacite iz kuće jer, kako kažu, bolje sprečiti nego lečiti…
Kroz hrišćanstvo su preživela mnoga verovanja koja se odnose na biljke, a mnoge od njih su se očuvale u narodnoj tradiciji. Na primer, postoji verovanje da hrast ne sme da se seče, dok se u vreme Božića u kuću unosi grana ovog drveta kao simbol života i plodnosti. Takođe, na krovovima kuća mogu se naći čuvarkuće ili perunike, biljke koje se smatraju zaštitnicima od groma i nevremena.
- Postoje i verovanja o vrstama drveća koje ne treba saditi preblizu kuće. Bagrem, na primer, nosi loš predznak jer je nekada bio poznat pod imenom “nerod”, što ukazuje na to da nije bio plodan. Osim toga, kalemljenje bagrema se takođe smatra nepovoljnim. Slična verovanja postoje i u vezi sa orahom. Iako je orah lep drvo koje može obogatiti dvorište, njegova blizina kući nije poželjna. Smatra se da orah donosi nesreću, a naročito se izbegava saditi u blizini kuće, jer je poznato da drvo ove vrste ima snažan korenov sistem koji može narušiti temelje kuće. Takođe, njegovu senku se izbegava, jer se smatra da negativno utiče na energiju prostora. Neki veruju da čak ni sedenje u hladovini oraha nije bezbedno, jer se u takvim dvorištima često dešavalo da ukućani izumru.
Verovanja o biljkama koja su bila poštovana od strane naših predaka često se baziraju na uticaju biljaka na okolinu, ali i na zdravlje. Hrast lužnjak, na primer, smatra se jednim od najlepših ukrasa dvorišta, jer njegova razgranata krošnja stvara gustu hladovinu, koja je prijatna u letnjim mesecima. Ovaj drvo takođe simbolizuje dugovečnost i zdravlje, a voli da raste u blizini voda, što ga čini savršenim za dvorišta koja su u tom okruženju.
- Lipa je takođe važna u narodnoj tradiciji. U Slovenskoj kulturi, lipa je bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi bili korišćeni u medicinske svrhe. Lipa je bila i važan izvor za pčele, koje su od nje prikupljale nektar, a lipov med bio je jedan od glavnih izvora slasti. Lipov ugalj se, pak, koristio za prečišćavanje vode, a verovalo se da sadi u blizini doma donosi blagostanje. Međutim, lipu je trebalo saditi sa strane, a ne direktno iznad mesta za sedenje, kako bi se izbeglo negativno delovanje koje bi mogla imati njena senka.
Vrba, koju su ljudi u prošlosti povezivali sa kažnjavanjem dece, takođe ima značajnu ulogu u verovanjima. Naime, vrbove grančice se koristile kao oblik discipline, a deca su se udarala njima uz želje da rastu kao vrbe. Osim toga, kora vrbe se smatrala lekovitom, naročito za prehladu.
- Glog je još jedna biljka koja se poštuje zbog svojih lekovitih svojstava. Glog je koristan za zdravlje srca, a istovremeno je poznat kao prirodni zaštitnik od vampira i demona, prema narodnim verovanjima. Ovaj žilavi žbun može da ima različite boje, uključujući crnu, crvenu i belu. Njegove bobice se beru kada sazru i koriste za pripremu džemova, čajeva i sokova. Glog je često korišćen kao živa ograda u dvorištima, a za njegov uspešan rast, potrebno je dodati kreč prilikom sadnje.
Dren je biljka koja se obeležava kao simbol zdravlja. Po njemu je poznato da prvi cveta u proleće, a zreli plodovi se beru u jesen. U mnogim krajevima, dren se koristi kao ukras za kuću tokom Đurđevdana, jer se veruje da donosi zdravlje. Takođe, za Bogojavljenje, veruje se da dreni plodovi pomažu deci da ostanu otporna na bolesti.
- Jabuka je jedno od najomiljenijih voća u Srbiji i smatra se nezaobilaznim delom svadbenih običaja. Iako je omiljena, jabuka se ne jede pre Petrovdana, a važno je napomenuti da je kalemljenje jabuka u narodu dugotrajna tradicija. S obzirom na to da je postojala narodna izreka koja je povezivala ove plodove sa zdravljem i životnom energijom, jabuke se nisu smele seći bez prethodnog kalemljenja. Jedna od najpoznatijih sorti je petrovača, koja daje plodove u julu i poznata je po bogatom okusu.
Šljiva, još jedno voće koje je Srbi gajili od davnina, ima posebnu vrednost u narodnoj tradiciji. Sorta poznata kao požegača je odlična za sušenje, jer njena pokožica sadrži etarska ulja koja joj daju specifičan miris i ukus. Ova sorta se i danas smatra jednim od najboljih za pripremu sušenih plodova.
U svim ovim verovanjima o biljkama, možemo primetiti da se u mnogim slučajevima uzimaju u obzir ne samo praktične koristi biljaka, već i njihove simboličke i duhovne vrednosti, koje su duboko ukorenjene u narodnoj tradiciji.
