Evo proširenog teksta:
“Ja sam muslimanka koja se udala za Srbina, i za mene su verske razlike apsolutno nebitne. Smatram da su te podele besmislene. Jedna devojka je podelila svoju priču:
Za mene je moj suprug najbolji muž na svetu. Lep, zgodan, pažljiv, obrazovan, posvećen… Trenutno radi kao profesor na fakultetu. Prošlog leta, moja majka me je pozvala da pita da li moj muž može pomoći njenoj rođaki da dobije posao u kompaniji čijeg direktora lično poznaje i s kojim je prijatelj.
Iako je moja mama insistirala, ja sam odlučila da to nije pravi potez. Kada sam pitala svog muža, on je bio spreman da pomogne svojoj punici, ali sam kasnije odbila majku.
Čak i nakon deset godina braka, u kojem me on čini nesrećnom, ne mogu da nazovem “zetom”, neka ne traže pomoć od “onog drugačijeg”. Mojim roditeljima je trebalo puno vremena da prihvate moj izbor, godinama nisu hteli da razgovaraju sa mnom. Danas je situacija bolja, ali moj suprug i dalje ostaje “onaj drugačiji”. Ipak, on poštuje moje roditelje i nikada nije rekao ništa loše o njima.
Naš život zajedno obiluje raznim avanturama i iskustvima. Putujemo zajedno, istražujemo nove gradove i učimo jedno od drugog. Naša deca su oduševljena sa oba dela familije. Njegova porodica me prihvatila, kao i moja njega. Nadamo se zajedničkom budućnost.”
Evo proširenog teksta sa dodatkom o važnosti prevazilaženja razlika među verama i nacijama:
“Ja sam muslimanka koja se udala za Srbina, i za mene su verske razlike apsolutno nebitne. Smatram da su te podele besmislene. Jedna devojka je podelila svoju priču:
Za mene je moj suprug najbolji muž na svetu. Lep, zgodan, pažljiv, obrazovan, posvećen… Trenutno radi kao profesor na fakultetu. Prošlog leta, moja majka me je pozvala da pita da li moj muž može pomoći njenoj rođaki da dobije posao u kompaniji čijeg direktora lično poznaje i s kojim je prijatelj.
Iako je moja mama insistirala, ja sam odlučila da to nije pravi potez. Kada sam pitala svog muža, on je bio spreman da pomogne svojoj punici, ali sam kasnije odbila majku.
Čak i nakon deset godina braka, u kojem me on čini nesrećnom, ne mogu da nazovem “zetom”, neka ne traže pomoć od “onog drugačijeg”. Mojim roditeljima je trebalo puno vremena da prihvate moj izbor, godinama nisu hteli da razgovaraju sa mnom. Danas je situacija bolja, ali moj suprug i dalje ostaje “onaj drugačiji”. Ipak, on poštuje moje roditelje i nikada nije rekao ništa loše o njima.
Naš život zajedno obiluje raznim avanturama i iskustvima. Putujemo zajedno, istražujemo nove gradove i učimo jedno od drugog. Naša deca su oduševljena sa oba dela familije. Njegova porodica me prihvatila, kao i moja njega. Nadamo se zajedničkom budućnost.
Važno je shvatiti da razlike u verama i nacionalnostima ne smeju da budu prepreka za ljubav i poštovanje među ljudima. Kroz našu vezu, naučila sam da su istinske vrednosti ljubav, poštovanje i razumevanje. Nijedna vera ili nacionalnost ne smeju da nas dele, već da nas obogaćuju i ujedinjuju. Svi smo mi ljudi, sa istim željama za srećom i ljubavlju, bez obzira na našu veru ili poreklo.”
