Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju dan za slavlje Prepodobne mučenice Paraskevi Rimskoj, poznatija kao Trnova Petka. Iako ovaj praznik nije obilježen crvenim slovom, mi smo ipak danas za Vas pripremili par narodnih verovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
U narodu postoji česta zabuna kada je reč o Trnovoj Petki, jer se često meša sa drugom svetiteljkom – Svetom Petkom, čiji praznik se obeležava krajem oktobra. Iako obe svetiteljke nose isto ime i u pravoslavnom narodu uživaju veliki ugled, reč je o dve potpuno različite ličnosti. Trnova Petka, odnosno Paraskeva Rimska, potiče iz Rima, dok je Sveta Petka, poznata i kao Paraskeva Epivatska, bila grčkog porekla. Ipak, obe su ostavile dubok trag u duhovnom nasleđu hrišćanstva i kroz vekove su postale uzori pobožnosti, naročito među pravoslavnim vernicima.
- Paraskeva Rimska rođena je u Rimu tokom drugog veka, u porodici hrišćana. Veoma rano je ostala bez roditelja, ali umesto da vodi lagodan život zahvaljujući nasledstvu, odlučila je da svoj imetak podeli siromašnima. Tada je donela sudbonosnu odluku – da se posveti veri i zamonaši. U vremenu kada je hrišćanstvo bilo zabranjeno, a njegovo ispovedanje kažnjavano, ona je neustrašivo širila reč Hristovu. Njena posvećenost nije prošla neprimećeno. Car Antonin Pije, čuvši za njenu veru i čudotvorna dela, pozvao ju je na svoj dvor. Predanje kaže da je car bio teško bolestan, ali ga je upravo ona iscelila, čime ga je navela da pređe u hrišćanstvo.
Ipak, ovaj trenutak milosti nije dugo trajao. Sa promenom okolnosti, Paraskeva je ponovo dospela u nemilost vlasti. Bila je hapšena, mučena i izložena raznim poniženjima, ali ni tada nije odustala od svoje vere. Nije popustila ni pred najvećim patnjama, te je na kraju pogubljena mačem, kao mučenica. Njena čvrsta vera i hrabrost kroz vekove su postale simbol postojanosti i predanosti Bogu. Njene mošti danas se nalaze u Carigradu i mesto su hodočašća vernika iz raznih krajeva sveta. U pravoslavnoj tradiciji mošti svetaca smatraju se svetim mostom između neba i zemlje, pa se vernici mole Trnovoj Petki za zdravlje, duhovni mir i isceljenje.
- Praznik Trnove Petke, koji se obeležava 8. avgusta po gregorijanskom kalendaru, bogat je narodnim običajima i verovanjima. Posebno se ovaj dan smatra ženskim praznikom. Žene tada odmaraju od svakodnevnih kućnih poslova – ne mese, ne kuvaju, niti se bave fizički teškim zadacima, kako ne bi uvredile svetiteljku. Veruje se da će one koje ispoštuju ovo pravilo biti zaštićene od bolesti, naročito od utrnulosti ruku tokom godine.
U narodu Trnova Petka ima poseban status – smatra se svetiteljkom koja strogo kažnjava grešnike, ali i moćnom zaštitnicom bolesnih i svih onih koji pate. Vernici joj se obraćaju s verom u ozdravljenje, oproštaj i utehu. Na dan njenog praznika, običaj je da se ljudi umivaju osvećenom vodom – naročito oni koji se bore s bolestima. Smatra se da voda sa izvora koji nosi ime svetiteljke ima posebna isceliteljska svojstva, jer se veruje da je kroz nju ostavila deo svoje božanske moći.
- U tradiciji srpskog naroda, verovanje u mošti svetaca, molitve, osvećenje vodom i paljenje sveća deo su duhovne svakodnevice. I Trnova Petka ima posebno mesto u toj kolektivnoj svesti. Njena priča i primer žrtvovanja i dalje inspirišu vernike da se oslone na veru u teškim životnim trenucima.
Osim duhovne dimenzije, praznik Trnove Petke ima i vedriju, narodnu stranu. Mladi veruju da bi devojke na ovaj dan trebalo da beru cveće i kite svoje domove, kako bi u njima vladali ljubav, mir i blagostanje. Devojčicama se oblače nove haljine u znak nade da će ih tokom cele godine pratiti sreća i zdravlje. Ovaj običaj ima dublje značenje – simbolizuje obnovu, čistoću i novu životnu snagu.
- Prema rečima sveštenika iz manastira Vavedenje kod Čačka, u poslednje vreme praznik Trnove Petke sve više privlači pažnju mlađih generacija. Sve je više mladih koji dolaze u crkvu baš na ovaj dan, kako bi se pomolili i pronašli duhovni mir. To pokazuje da vrednosti koje je svetiteljka zastupala – vera, požrtvovanost i milosrđe – i dalje imaju snagu da nadahnu, čak i u današnjem ubrzanom svetu.
Uprkos modernim izazovima i sve prisutnijem otuđenju od duhovnog, praznici poput Trnove Petke podsećaju na važnost unutrašnjeg balansa, vere i saosećanja. Njena životna priča ostaje večna poruka o snazi žene, milosti i nepokolebljivoj veri u Boga. Zato i danas, vekovima nakon njenog stradanja, pred njenim ikonama svetle sveće, ruke se sklapaju u molitvi, a tihe nade šapuću se u crkvenoj tišini – jer Trnova Petka i dalje čuje.
