Mnogi se iznenade kada paradajz iz sopstvene bašte ili sa pijace nema onaj sočan ukus i miris na koji su navikli. Umesto slatkoće i svežine, često bude bljutav, „brašnjav“ i bez arome. U nastavku Vam otkrivamo koji su to razlozi koji dovedu paradajz u takvo stanje…
Letnji meseci donose obilje sočnog, mirisnog paradajza koji privlači pažnju na svakoj pijaci. U tom periodu on je u svom najboljem izdanju, pa bi bilo idealno da ga svakodnevno uključimo u ishranu. Ipak, mnogi nesvesno prave greške zbog kojih ova kraljevska letnja namirnica gubi svoju aromu, postaje bezukusna, brašnjava i brzo se kvari.
- Stručnjaci ističu da ključ čuvanja i korišćenja paradajza leži u poštovanju nekoliko jednostavnih pravila. Jedna od najčešćih zabluda je da paradajz treba držati u frižideru. U stvarnosti, niska temperatura mu ne prija – u hladnom okruženju gubi miris, a struktura mu postaje brašnjava. Razlog leži u tome što se na niskim temperaturama usporava stvaranje jedinjenja odgovornih za njegov prepoznatljiv miris i ukus. Ipak, postoji izuzetak: ako je paradajz prezreo i ne planirate da ga odmah pojedete, možete ga privremeno staviti u frižider, ali ne duže od dva dana. Idealna temperatura za čuvanje zrelog paradajza, prema mišljenju stručnjaka za biotehnologiju biljaka profesora Grahama Simora, iznosi oko 20 stepeni Celzijusa. Na toj temperaturi može ostati svež i do deset dana, pod uslovom da se drži dalje od direktne sunčeve svetlosti.
Još jedna uobičajena greška je ostavljanje paradajza na prozoru, na jakom suncu. Iako mnogi misle da će se tako brže sazreti, u praksi sunčevi zraci izazivaju sušenje, pucanje pokožice i ubrzano kvarenje. Najbolje je čuvati ga u senci, na sobnoj temperaturi, gde će zadržati sočnost i čvrstinu.
- Kada je reč o okruženju, važno je napomenuti da paradajz ne bi trebalo držati pored banana i jabuka. Ove voćke oslobađaju etilen – gas koji ubrzava proces sazrevanja. Kod nedozrelog paradajza to može biti korisno, ali kod zrelog dovodi do prebrzog omekšavanja i propadanja. Rezultat takvog čuvanja su previše mekani plodovi, nepogodni za svežu salatu. Mnogi prave i grešku zatvaranja paradajza u kese ili plastične posude. Ova namirnica zahteva slobodan protok vazduha, pa je najbolje čuvati je u širokoj činiji bez pokrivanja, sa peteljkom okrenutom nadole. Tako se sporije gubi vlaga i produžava svežina.
Važno je naglasiti da prezreli paradajz nikako ne treba bacati. Mekani plodovi mogu poslužiti kao odlična osnova za domaći sos, paradajz čorbu ili se mogu zamrznuti za zimu. Na taj način, tokom hladnih meseci, moći ćete da uživate u njegovom intenzivnom ukusu. Još jedan savet odnosi se na kupovinu.
- Najbolje je birati domaći, sezonski paradajz. Uvozne sorte često deluju savršeno na oko, ali su uzgajane tako da izdrže dug transport, a ne da budu što sočnije i ukusnije. Paradajz sa pijace ili iz bašte obično ima bogatiji ukus, izražen miris i više hranljivih materija.
Kada se paradajz iseče, najbolje ga je odmah upotrebiti. Ukoliko želite puniji ukus, posolite ga i ostavite desetak minuta da odstoji kako bi se oslobodili prirodni sokovi, ali nemojte ga ostavljati predugo, jer tada gubi svežinu.
- Ovi saveti mogu izgledati jednostavno, ali upravo male promene u načinu čuvanja i pripreme paradajza čine razliku između prosečnog i savršeno ukusnog obroka. Ako se izbegnu najčešće greške – od čuvanja u frižideru, preko izlaganja direktnom suncu, do pogrešnog kombinovanja sa drugim voćem – paradajz može zadržati svoju sočnost, miris i bogat ukus mnogo duže.
Pravilno postupanje sa ovom namirnicom ne samo da obezbeđuje bolji kulinarski doživljaj, već smanjuje i bacanje hrane. Time se, pored uživanja u omiljenoj letnjoj salati, doprinosi i ekonomičnijem i održivijem načinu ishrane.
